Lena Kovačević: Spakovala sam stvari u nameri da odem za Njujork, a onda sam srela njega

Lepa, graciozna i talentovana Lena Kovačević svojom otmenošću nikog ne ostavlja ravnodušnim. Pesmom “Cafe” raznežila je uglavnom pripadnice nežnijeg pola. Ona otkriva detalje o porodici, koju čuva daleko od očiju javnosti, predrasudama, ali i o životu u Amsterdamu, koji je napustila zbog supruga.

- Spakovala sam stvari u nameri da odem za Njujork jer sam dobila stipendiju od holandske vlade. Ali u to vreme sam srela supruga i eto. Mene iz Beograda ne može ništa da istera - kaže Lena za Scenu.

Mnogi su se pitali da li on postoji jer se ne pojavljujete zajedno?

- Nedavno je neko ispod moje fotografije na Instagramu ostavio komentar: “Nađi smisao života, rodi decu.” I eto, ja odmah rodim dvoje dece. Jedno ima šest, drugo tri godine. Baš sam brza (smeh). Niko iz moje porodice, počevši od oca, brata, pa sada muža, ne voli da se eksponira.

Studirali ste u Amsterdamu, koji je poznat po slobodnom životu?

- Jedina predrasuda koja me stvarno boli jeste Amsterdam. Zato što je on grad koji ima što i ostali evropski gradovi samo što je on to uradio javno. Ono što ljudi ne znaju jeste da je Amsterdam divan porodičan grad. Ali evo jedne pikanterije. Imala sam sreću da sam upoznala divne ljude u srpskoj pravoslavnoj crkvi i u kapeli koja se baš nalazi u „crvenoj“ četvrti.

Hoćete da kažete da ste svake nedelje idući na službu prolazili ulicom Crvenih fenjera?

- Da. Svake nedelje ujutro se služila služba. Da li možete da zamislite kog je to kvaliteta investicija kada se nalazi u samom centru grada? Kada idete nedeljom do crkve na putu do tamo susrećete neke izlomljene nesrećne face. To je vrlo specifično. Amsterdam je specifičan, jer je u jednom kraju sve načičkano.

Balkan je područje puno predrasuda. Da li su mislili pošto ste lepi da ne umete da pevate?

- U meni je uvek brujala Monserat Kabalje: “Kada počnete da verujete onome lošem što pričaju o vama ili onome dobrom, znajte da je to početak kraja.” E to je veliki problem za ljude koji se bave ovim poslom.

Da li vam je bila veća odgovornost jer ste ćerka Dušana Kovačevića?

- Nikada nisam imala osećaj ta je to breme ili negativna stvar odakle dolazim. Na svu sreću, bavimo se različitim vrstama umetnosti. Ni prava poređenja ne mogu da postoje, niti može neko da vas omalovažava, osim ako se tata ne odluči da snimi pesmu. Ja sam bila ponosna na to čije sam dete i zauvek ću biti.

Nedavno ste objavili francusku verziju pesme “Cafe”. Zašto?

- Bio mi je san da uradim pesmu na francuskom jeziku. Ne govorim ga tečno, ali sam često obilazila Francusku i stekla puno prijatelja.