Novakov drug iz detinjstva otkrio nepoznate stvari o teniseru || Hello Magazin!

Prvi Novakovi susreti sa tenisom desili su se u okviru teniskog kampa Kopaonik, gde je naš teniser počinjao svoju karijeru još kao jako mali.

A kako je sve to izgledalo iz ugla njegovih drugara koji su tada sa njim delili teren, ali i provodili vreme u druženju, priča za "Blic puls" trener Aleksa Mašić.

Ko je sada gazda u kući: Kada Novak i Stefan kuvaju to izgleda ovako (video)

- Često se setim tog divnog perioda u životu i druženja sa Novakom Đokovićem, koji je tada, kao i svi mi, bio samo dete. Ono što, međutim, pamtim, jeste da je i tada imao jednu posebnu crtu ličnosti koju ne mogu da zaboravim, a koju dan-danas u mom poslu trenera pokušavam da probudim kod drugih. Ova crta bila je sačinjena iz verovatno najbitnijih naučenih sposobnosti koje bi trebalo da poseduje svako ko želi da bude uspešan u bilo kojoj sferi života. To su fokus i ogromna želja za napretkom i pobedama - priča Aleksa i dodaje:

- Ne samo na turnirima nakon završenog kampa već i u igranju običnih trening poena, Novak je bio odlučan i fokusiran na pobede, a poraze je koristio samo kao sredstvo pronalaženja mana koje bi kasnije ispravljao. Porazi su mu služili kao stepenice ka uspehu, pa ih je i bilo sve manje i manje - priča Mašić.

Ko tu koga uči: Ovako izgleda kada se Novak i Stefan zaigraju (foto)

Iako je Novak još kao jako mali znao šta je potrebno da bi bio prvi reket sveta, pa se tim načelima vodio od početka, a često bio strog i prema svojim drugarima, znao je dobro da se zabavlja. I oduvek je voleo da bude u centru pažnje.

- Znao je uvek šta hoće i šta mora da radi da bi postigao rezultate. Neverovatno za tako malo dete. Mi to kao deca možda nismo tada kapirali, ali sa ove tačke gledišta poprilično je fascinatno. Ali tako je bilo zaista. Međutim, voleo je uvek i da se zabavi kad je bilo vremena za zabavu. Obožavao je da đuska, i sećam se kad god odemo kod njega u restoran uveče na palačinke koje smo svi obožavali, voleo je kad krene muzika da pravi performanse i voleo je da ga svi gledaju dok igra. To pamtim, jer je to bilo baš slatko, i uvek nas je dobro zabavljao. Znao je da se igra a da nikad ne pređe granicu.