Verica Rakočević: Ne bih volela da budem u koži žene koja na bilo koji način zavisi od muškarca || Hello Magazin!

Nedavno ste se vratili iz Njujorka. Čime vas taj grad iznova osvaja?

- Još prilikom prvog susreta znala sam da će Njujork biti fascinantno otkriće. I svaki put kad se sretnemo uspeva da me snažno osvoji svojom energijom, ali i jedinstvenom lepotom i lakoćom življenja.

Koji modni „peti element“ ima „Velika jabuka“, a nedostaje ostalim svetskim metropolama?

- Slobodu. Nema euforičnog modnog diktata, a ta sloboda koja dozvoljava eksperimentisanje Njujorku daje prednost i posebnost.

Šta biste poručili onima koji slepo prate modu?

- Da obiđu Njujork i prošetaju se njegovim avenijama. Tu će shvatiti koliko je besmisleno robovanje trendovima i šta sve to oduzima od ličnosti i autentičnosti.

Ko je za vas večna ikona stila?

- Nekadašnja manekenka Lorin Haton, neprevaziđena u širokim pantalonama i džemperu od kašmira.

Šta vam najviše smeta u oblačenju Beograđanki, naročito mlađih generacija?

- Smeta mi ono što retko viđam na ulicama svetskih metropola, a to su napadna šminka i previše erotike u oblačenju. U Njujorku odmaram oči, posmatrajući prirodne mlade devojke bez trunke šminke, čiste kose i u šik garderobi.

Vaša deca su odrasli ljudi, ali, da li vam se i danas dogodi da im date neki savet?

- Ništa mi nije preče od njih i uvek sam tu da saslušam njihove dileme i dam im savet, naravno, ukoliko ga traže od mene.

Šta su najveće prednosti seoskog života i da li vam nedostaje gradska vreva?

- Najkraće rečeno, to je umetnost življenja. Imam stan u Beogradu, ali više ne bih poželela da provedem noć u njemu. Osim kada baš moram.

U čijoj koži nikada ne biste voleli da se nađete?

- Ne bih volela da budem u koži žene koja na bilo koji način zavisi od muškarca ili pravi kompromise zbog želje za boljim životom.

I vi i vaš suprug volite motore. Da li ste možda razmišljali da pobegnete od svih i da neko vreme živite nomadskim životom na dva točka?

- Veljko to od sveg srca želi. No, meni tu vrstu adrenalina blokira velika ljubav prema poslu koji ne bi mogao da podnese moje odsustvo na duže vreme. Kao ideja je bajno, ali neizvodljivo.

Postoji li neki film uz koji plačete, iako ste ga prvi put gledali pre mnogo godina?

- “Sjaj u travi” sa Natali Vud i Vorenom Bitijem.

Verujete li u slučajnosti?

- Brak sa Veljkom definitivno me je uverio da ništa nije slučajno. Sve ima svoj kosmički raspored koji nam, već po zasluzi, šalje nagradu ili kaznu.

Kako i kada ste shvatili da je susret sa Veljkom bio sudbinski?

- Onog trenutka kada sam bez racionalnog objašnjenja rekla “da”.

Kada se posvađate s nekim, da li prvi pružate ruku pomirenja?

- Tako je bilo sve do trenutka kada sam shvatila da je osoba kojoj sam stalno pružala ruku to počela da zloupotrebljava zbog svojih kompleksa.

Koliko u našem društvu vredi izreka da pametniji popušta?

- Pametniji ne popušta, nego odustaje od dijaloga. Ćutanje nije znak popuštanja, već potvrda besmislenosti odbrane svojih stavova.

Koji kućni posao izbegavate?

- Peglanje. Hvala Bogu, imam gospođu Slavku koja me oslobađa te muke.

Čemu nikako ne možete da odolite?

- Potrebi da stalno budem u pokretu. Teretana, šetnja, bavljenje mojom divnom baštom, toga se nikada ne bih odrekla zarad mirovanja ili leškarenja vikendom. Pokretu ne mogu da odolim.

Gde ćete pobeći ovog leta?

- S nestrpljenjem očekujem jul. Tada ćemo se Veljko i ja kamperom sa motorom u prikolici uputiti u Grčku. Baza će nam biti kamp Platani na drugom prstenu, odakle ćemo motorom do Atosa. Veljko će posetiti Svetu Goru, a ja ću ga strpljivo čekati u poslednjem mestu gde je ženama dozvoljen pristup na putu do manastira