Jelena Bačić Alimpić: Imam sreću što mogu da živim od svog pisanja

Dok sam bila na Siciliji, povredila sam kičmu. Okružena bolničarima, otkrila sam njihove tragične životne priče o kojima se malo zna, kaže spisateljica

Nije lako umreti, još je teže živeti, posebno sa krstom koji sam ja nosila na svojoj duši i u srcu, piše u svojim pismima Izabela Mesini, koju je u svom novom romanu "Nigde nema te" odslikala Jelena Bačić Alimpić.

Ona govori o svom psihičkom stanju i privatnim gubicima koja su joj bila inspiracija za ovu potresnu priču bolničarke u ratu.

Žena iz Crvenog krsta

- Bila sam sama na Siciliji 10 dana i istraživala građu za roman. Tražila sam hotel u kom nema naših ljudi i dok sam pisala, bila sam u vrlo teškom psihičkom i fizičkom stanju. Povredila sam kičmu i bukvalno tri dana sam bila nepokretna. Pila sam viski i okružena bolničarima, prisetila sam se svog razmišljanja o medicinskom osoblju za vreme rata o kom se tako malo pisalo - objašnjava Alimpićeva, koja je inspiraciju pronašla u istorijskim knjigama.

Jelena Bačić Alimpić o ožiljcima na duši: Na najtragičniji način naučila sam šta su bol i patnja

 

- Sestre i lekari su za vreme Velikog rata rizikovali svoje živote i u užasnim uslovima pokušavali da spasu što više ranjenika. O njihovim tragičnim i herojskim sudbinama retko ko je pisao. To me je zaprepastilo - kaže spisateljica.

Priča prati siromašnu mladu devojku na Siciliji koja se prijavljuje da volontira u Crvenom krstu kako bi pobegla iz kuće svoje majke, a jedan od likova je i Marko Arsenijević, koji je, kako kaže, dobio ime po njenom sinu. Bačićeva ne skriva da je u roman unela i svoj lični gubitak.

- Najličniji je osećaj ogromne ljubavi i potpune nemoći da pomogneš onome koga voliš ako umire pred tvojim očima. Ja sam to, nažalost, osetila sa svojim ocem. No, nikad ne gubim nadu. Večiti sam optimista i uvek se nadam da će pravda na kraju biti dostignuta, ali ona dolazi sporo - kaže Bačićeva i osvrće se na trenutno stanje u medijima i politici.

Živim dobro, ali...

- Potpuno smo skrajnuti. I novinari i pisci. Imam sreću što mogu da živim od svog pisanja i bila bih neiskrena kada bih rekla da mi je loše, ali mi je loše jer su mnogi drugi u mojoj profesiji u teškoj situaciji. Mora da se donese zakon koji će štititi novinare, pisce i ostale umetnike, jer o našim pravima malo ko razmišlja i malo ko ih uvažava. Politika me nikad nije interesovala niti ću ikad biti član ijedne stranke, ali me boli nepravda koja se čini mojim kolegama i protiv toga se mora boriti.- poručuje Jelena Bačić Alimpić.