Olga Danilović: Još uvek ne udaram kao Ana, niti moja kolena mogu da izdrže ritam Jelene

Najbolja srpska juniorka Olga Danilović ispala je u četvrtfinalu US Opena od Amerikanke Amande Anisimove odigravši meč u dva seta - 7:5, 6:1, ali se istog dana plasirala u polufinale gren-slema u igri parova.

U paru sa Ukrajinkom Martom Kostjuk boriće se za plasman u finale sa Ruskinjama Sofijom Lanserom i Kamilom Rahimovom.

- Boli poraz. Vodila sam 5:1, ali te oscilacije su me dovele do 5:4. Ja sam u tom delu držala konce igre u svojim rukama, dosta sam bolje ušla u meč, ali ipak, ona je Amerikanka, najbolja na svetu. Kada se stabilizovala, počela je da koristi neke moje gluposti u igri. To moje "gore-dole, gore-dole" i koštalo me je na kraju izgubljenog meča - priča Olga Danilović.

Servis te nije služio?

- Dosta sam lošije servirala neko u prethodnom kolu. Istina, mnogo sam tražila od tog udarca, jer sam imala pritisak njenog riterna. Išla sam na as udarce, gađala sam uglove, ali ... Generalno, bio je to meč sa mnogo lepih poena. Ona je uspela da prelomi u svoju korist, ja nisam, a mislim da je razlog i to što ona ima više iskustva. Idemo dalje, tu je opet takmičenje dublova da me kao uvek izvadi (smeh).

Ipak, ovo je najveći uspeh u singlu?

- Da, mada treba reći da nisam ni imala sreće u žrebu. Ne tražim izgovore, naravno. Sama sam kriva što sam eliminisana, ali ostaje utisak da sam mogla bolje i više.

Kakva su očekivanja od dubla?

- Nije bilo lagano iako je to sa strane tako izgledalo. Ličila sam sebi na lutku koju naviješ i ona samo trči levo-desno. Obe smo singl igračice, još se uigravamo. Imamo velika očekivanja, ali smo rasterećene.

Šta...

- Sad me pitajte šta ti je rekao tata, pa da se naježim (smeh).

Šta su planiraš za sledeću godinu?

- Možda ću igrati neki juniorski gren slem, ali uglavnom ću biti na profesionalnim turnirima. Imam kvalitet, dosta više ću raditi na kondiciji. Malo sam stala sa rastom, da ne kažem, skroz da sebe ne ureknem. Mislim, stala sam sa drastičnim rastom, zato ću poraditi na kondiciji, da ojačam ramena, noge ... Sad sam ko štiglić, stojim na dve nogice, tako da hoću promene na tom polju.

Da li te je strah od tog prelaska iz juniorskog u seniorski tenis?

- Ne. To je odluka mog tima. Igrala sam ja polufinale turnira od 60.000 protiv Danke Kovinić i bilo je dosta dobro. Nije to nekakav svemirski tenis, pa čak i polufinale Venus, sa Stivens ... Razlika je što se kod njih vidi zrelost i što su bez oscilacija tokom meča.

Idol među igračicama?

- Volim kako igra Kvitova.

Između Ivanović i Janković, koga biraš?

- Obe su drugačije od mene. U pojedinim trenucima sam bliža Ani, u drugima više ličim na Jelenu. Opet, ne udaram kao Ana, niti moja kolena mogu da izdrže ritam Jelene. Tu sam negde između njih.

Pratiš EP u košarci?

- Naravno, svi pratimo...