Novak Đoković: Sada kada je Tara mala, ja sam najveća podrška Jeleni

Najbolji srpski teniser Novak Đoković ne igra još od Vimbldona, a na teren će se vratiti u januaru. Pauzu je napravio kako bi u potpunosti zalečio povredu lakta.

Sada ima neobično mnogo slobodnog vremena, ali ga nije iskoristio da izbroji sve trofeje koje je osvojio.

-Ne znam tačan broj osvojenih trofeja. Vrlo rado ih čuvam, ne zato što želim da se hvalim drugima, nego zato što me podsećaju na žrtvu, na napor, na nešto što je postignuto trudom, voljom, energijom i pre svega ljubavlju i strašću prema onome što radim, rekao je Đoković.

Đoković i dalje ne uzima reket u ruke, ali to ne znači ništa ne radi.

-Ja se trudim da budem u formi, tenis nažalost ne igram zbog lakta koji i dalje povređen. Radim mnogo kondicije, radim svaki dan, trudim se da budem u formi. Već je prošlo dva meseca kako sam bez reketa, tako da mi je ovaj period dobro došao. Nedostaje mi takmičenje, ali ne do te mere da ne znam šta ću drugo da radim. Imam mnogo lepih stvari koje mi se trenutno dešavaju, najlepša je naravno što smo Jelena i ja pre dve nedelje drugi put postali roditelji, tako da sam najviše okupiran porodicom. Imamo izuzetnu sreću, i Stefan i Tara su fantastični. Oboje se na kratko bude samo za mleko. Sada kada je Tara mala, ja sam u stvari najveća podrška Jeleni koja je najviše okupirana tim obavezama. Drugačije je. Stefan ima skoro tri godine, pa sada moramo da balansiramo, svi ljudi koji su roditelji barem dvoje dece znaju. Treniram, aktivan sam sa svojim roditeljskim dužnostima, srećan sam i ispunjen u životu.

Emotivnom porukom Novak poželeo dobrodošlicu ćerki Tari

Novak se rado seti prvih teniskih koraka.

-Sećam se trenutaka kada sam rastao sa reketom i prvog trenutka kada sam uzeo reket u ruke. Bio sam deo teniskog kampa na Kopaoniku, pa se onda u mom životu pojavila Jelena Genčić. Ona je donela sve znanje i neku osnovu moje teniske karijere koju i danas nosim sa sobom. Mislim da me to odrastanje i pogotovo devedesete godine koje su bile jako teške za sve nas doprinelo da cenim i poštujem više i nagrade i sve što mi se događa u životu. Za mene je mnogo bitniji put do nagrade nego sama nagrada. Nagrada je šlag na tortu, ali stvaranje te torte, to je ono što mene najviše ispunjava. Priznanja su naravno uvek dobrodošla jer su ona na neki način poštovanje za uložene napore-