Jelena Stupljanin: Dobro mi je u sopstvenoj koži jer ne mogu biti niko drugi

Glumica Jelena Stupljanin (39) posle 11 godina provedenih u Njujorku vratila se u rodni Beograd. Iako je u "prestonici sveta“ bila i srećna i uspešna, raduje se što je ponovo ovde... Instinkti su joj poručili da je došlo vreme za povratak domu i matičnoj pozorišnoj kući – "Ateljeu 212“.

– U Njujorku sam uradila vrlo važne stvari u pozorištu i na filmu. Najveće dostignuće napravila sam na pozorišnoj sceni, pre nekoliko godina postala sam stalni član pozorišne kompanije "Rising Phoenix Repertory". Taj teatar pre svega radi komade savremenih američkih pisaca, a ja sam odigrala mnogo lepih i važnih uloga. Za glumu u monodrami "Žena-bomba" čak sam i nagrađena za najbolju glumicu na festivalu solo predstava u čuvenom pozorištu "Theater Row“ – kaže Jelena.

Pojavila se i u nekoliko televizijskih serija, pa i pored Džejmsa Spejdera u seriji "Crna lista". To je sve ipak nije sprečavalo da svake godine dođe u Srbiju i odigra neku filmsku rolu.

A post shared by NURDOR (@nurdor_srbija) on Apr 27, 2016 at 8:55am PDT

– Najvažniji poduhvat na filmskom platnu mi je omnibus-film „Kvintet“. Producirala sam ga s rediteljem Maurom Mulerom i napisala scenario za jednu od priča u filmu koja se dešava u Njujorku – kaže glumica.

Jelena je čak nekoliko godina predavala glumu na čuvenom Univerzitetu "Pejs" i Institutu "Li Strazberg". Tu je prvo bila student, baš kao što su pre nje u istoj školi učili Al Paćino, Džesika Lang, Dastin Hofman...

Priznaje da je pre nego što je otišla u Ameriku pomišljala na karijeru u Holivudu, ali je u Njujorku odlučila da prednost da pozorištu. Zbog načina života u Njujorku nikad nije poželela život u Los Anđelesu, a zbog te odluke nikad nije zažalila.

A post shared by Miss Stills Photography (@miss.stills) on Nov 28, 2016 at 5:50am PST

U Srbiji se suštinski nije mnogo toga promenilo za vreme njenih „američkih dana“. Glumci koji ozbiljno shvataju svoj posao, kaže, uvek se isto odnose prema profesiji.

– Na sceni su i mlađi glumci s kojima se još upoznajem, mada ih ima mnogo više nego kad sam počinjala da radim. Smatram da je šteta što je manjak pozorišnih scena i prostora ovde, jer bi u suprotnom svi imali više posla.

Nikad nije dovoljno umetnosti, a ona jedino može da se razvije stalnim radom i posvećenošću. Odmalena je želela da bude arheolog i da otkrije gde se nalazi Sveti gral. Pisala je dnevnik avantura kao glavni junak u filmu „Indijana Džouns“.

– Od detinjstva sam volela avanture i sanjala o dalekim svetovima. Pretpostavljam da mi se deo maštanja i ostvario – kaže kroz smeh i dodaje da nikad nije imala idole, mada se nekim glumcima divila...

– Kao dete nisam ni slutila da ću se baviti glumom niti sam to žarko želela. Ali u srednjoj školi sam često išla u pozorište. Rado sam gledala Anitu Mančić, divila sam joj se i maštala da zaigram s njom na sceni. Ta želja mi se kasnije i ostvarila u komadu „Čudo u Šarganu“ kad sam postala član „Ateljea 212“.

Pa ipak, kalila se daleko od te sigurnosti, u uzbudljivom Njujorku, bez sigurnosne mreže, i nakupila bogato iskustvo...

– Boravak van zemlje me je formirao kao ličnost. Verujem da bih bila drugačija da sam ostala ovde. Danas mirnije gledam na stvari i probleme, strpljivija sam za život. Dobro mi je u sopstvenoj koži jer ne mogu biti niko drugi, zaključuje Jelena.

Najdraža mi je uvek sledeća uloga

U januaru 2017. godine u „Ateljeu 212“ odigrala je premijeru predstave „Magično popodne“ Volfganga Bauera u adaptaciji Jelene Mijović i režiji Ane Grigorović.

Igra glavnu ulogu pored Branislava Trifunovića, Dubravke Kovjanić i Ivana Jevtovića.

– Sada imam lepu sporednu ali važnu rolu u filmu „Šavovi“ reditelja Miše Terzića. Od jeseni planiram i nove predstave. Mnogo je uloga koje bih želela da odigram, ali mi je najdraža svaka sledeća.