Biljana Vraneš: Sa suprugom često vodim razgovore u kojima se prožimaju naši poslovi

Biljana Vraneš skoro dve decenije nas obaveštava o tropskim i ledenim danima koji su pred nama, a mi smo odlučili da je upoznamo iz drugog ugla. To što je meteorolog po struci odredilo je njenu karijeru, ali se nije nadala će je ostvariti na televiziji.

- Nedavno sam se setila da su me još tokom vrtića i škole birali vaspitači, učitelji i profesori da vodim razne priredbe, programe. Mislim da su pedagozi još u mom najranijem detinjstvu prepoznali talenat za javni nastup. Bila sam i član dramskih sekcija. Bila sam veoma uspešna u matematici i fizici, odlazila na takmičenja, te me je tako put vodio ka Prirodno-matematičkom fakultetu, gde sam diplomirala meteorologiju. Sve se to negde pomešalo i otud ja na malim ekranima baš kao voditelj vremenske prognoze.

Da li ste ikad u poslednjih 17 godina poželeli da vodite neku drugu emisiju?

- Volim sadržaje koje nudi zabavna redakcija. Kada gostujem u emisijama koje nisu informativnog tipa, osećam se veoma lepo, baš mi je relaksirajuće, oporavlja mi dušu. Volim da gostujem u zabavnim emisijama zbog toga što sam talentovana za balet i scenski pokret, javnost možda to i ne zna. Čini mi se da u tim emisijama ima manje stresa nego u informativnom programu. Ipak, ne bih ja sada izlazila iz okvira onoga čime se sad bavim. Mislim da mi ta tema vezana za moju struku najviše godi. I da ne vodim vremensku prognozu, sigurno bi to bila neka emisija u vezi s meteorologijom.

Da li vam se dopada kako vaš posao rade koleginice na konkurentskim televizijama?
- Ne znam na koji način pripremaju vremensku prognozu, ali vidim da se koleginice na TV „Pinku“ dobro snalaze kao prezenteri i da u jutarnjem programu to solidno izgleda. Samo njih pratim od konkurencije.

A post shared by NajVoditeljke (@najvoditeljke) on Aug 24, 2016 at 8:29am PDT

Imate dva sina, da li nekoga od njih interesuje meteorologija?

- Mislim da moji sinovi neće ići mojim putem. Imaju neke zanimljivije izbore pred sobom. Oni su mi najvažnija stvar u životu. Moji momci su sad gotovo ljudi postali, jedan ima 16, drugi 19 godina. Jedan pohađa gimnaziju, a drugi je na FON-u. Najveće mi je zadovoljstvo kada se svi porodično sastanemo i kada suprug i ja uživamo u njihovim šalama.

Vaš suprug je pilot, da li pričate o poslu s obzirom na to da njegov let zavisi od vaše vremenske prognoze?
- Dok upravlja avionom, on prolazi kroz vazdušne mase, razne vremenske frontove. Umem da ga pitam kako je bilo tokom vožnje, da li je bilo turbulencije dok je prolazio kroz sudar toplog i hladnog vazduha, to su recimo neki razgovori koje često upražnjavamo i gde se prožimaju moj i njegov posao. On nekada napravi i neke fotografije sa deset hiljada metara, ako može nešto meni zanimljivo kao meteorologu da prikaže. Neki veliki oblačni sistem koji dolazi ili tako nešto.

Čuli smo da ste vozili avion, da li biste ponovili to?
- To je bilo davno, dok je moj suprug još bio instruktor u Pilotskoj akademiji u Vršcu. Možda neka ‘95, ‘96. godina. Tada sam bila dosta mlađa i hrabrija, ne znam da li bih danas imala hrabrosti da ponovo se nađem u ulozi pilota.

Kako je to izgledalo tada?

- Kada sedite za komandama aviona, važno je da verujete tim instrumentima. Kada instrumenti pokazuju neki horizont, da znate da je to zaista taj horizont. Kada vozite mali avion kakav sam vozila ja, daju vam da vozite bez spoljašnje vidljivosti baš zbog toga da biste se oslonili na instrumente. Najteže mi je bilo da vozim baš u toj situaciji, bez spoljašnje vidljivosti.