Verica Rakočević: Morala sam da napustim svoj divni dom na Avali zato što moram da radim

Srpska kreatorka Verica Rakočević zbog poslovnih obaveza, dom na Avali zamenila je životom u gradskoj gužvi, što je ne čini srećnom.

Iako gazi sedamdesetu godinu života, to je ne sprečava da se ponaša i oseća kao da ima upola manje.

- Od šest jutros sam budna. Crtam, radim, u pauzi spremam tortu kojom hoću da iznenadim supruga, a u isto vreme završavam sastanke preko telefona - objašnjava Verica.

Ipak, ona ne krije da dom na Avali voli više od ovog u centru grada, ali da je ovaj na Dorćolu praktičan jer u njemu može da radi.

- Morala sam da napustim svoj divni dom na Avali zato što moram da radim. Nisam od onih srećnika koji ne moraju da rade ili mogu da rade samo kada im se hoće, već moram da se bavim svojim poslom kad mi se hoće i kad mi se neće. Na nekoliko nedelja sam zamenila selo za grad, ali jedva čekam da se vratim na Avalu i zagrlim svoje drvo. Da, zagrlim drvo, obračunavam se sa svojim krticama, zapravo da odem u normalan svet - kroz osmeh kaže Rakočevićeva.

- Nisam luda što grlim drvo! U ovom gradu se toliko nakupim negativnih stvari, tačnije energije, pa zato ispred kuće imam veliki hrast koji je mnogo star i koji sve to izleči. Čim se Veljko parkira u dvorište i otvori kapiju, ja potrčim ka drvetu i zagrlim ga. Drvo pojede sve one loše misli i svu negativnu energiju i sve što pokupim u gradu. Leti se izujem bosa i hodam po travi, pa ta zemlja sve izvuče - priča Verica.