Tanja Bošković: U životu nisam nešto navikla da me mnogo hvale

Tanja Bošković: U životu nisam nešto navikla da me mnogo hvale

Autor: | 18/01/2016

0

Svojim talentom i lepotom okupirala nas je još u filmu "Okupacija u 26 slika". Posle su se, tokom raskošne karijere, ređale pokretne slike njenih zapaženih uloga.

I danas Tanja Bošković, naša omiljena glumica, nije izgubila radost u glumi, igri i pesmi. I upravo minula godina prošla joj je uspešno.

Na "Žankinim danima" u Rabrovu proglašeni ste za najbolju glumicu.

- Bogu sam zahvalna što sam tu nagradu dobila. Ponekad se zapitam i pomislim možda se Žanka, naša glumačka heroina, prevrće u grobu, videvši da na ovom svetu čak i takve kao što sam ja dobijaju tu nagradu. - priča Tanja Bošković za Novosti.rs.

Apsolutno nemate razloga za toliku samokritiku i skromnost.

- Ne radi se o skromnosti. U životu nisam nešto navikla da me mnogo hvale. Ja volim kada me kude, a obično se postidim kada dobijem neku nagradu. Ali, ipak, hvala.

U Pozorište na Terazijama, krajem meseca, vraćate se na velika vrata predstavom "Svit čeriti".

- To je jedan zanimljiv mjuzikl iz 60-ih godina. Ne mislim da su vrata naročito velika, jer to je uloga koja je namenjena starim zvezdama. Ipak, srećna sam što smo Branko Cvejić i ja dobili tu čast da uz izuzetno darovite, mlade i izvanredne ljude, nastupimo, eto, i u tim malim ulogama. Divim se toj mladosti, i čak im pomalo i zavidim.

Dugogodišnji ste član žirija u akciji "Najplemenitiji podvig godine".

- To je retka prilika da možemo našoj deci da pokažemo da još uvek postoje veoma plemeniti i dobri ljudi. Bojim se, da nema toga, ne bismo imali da pokažemo primer detetu koji uči o pojmu plemenitosti. To su neki ljudi koji ništa ne moraju, koji ništa ne rade za ličnu korist. Oni su pravi podvižnici ljubavi i to je jedini put i način da našu decu usmerimo kako i gde treba davati.

Za normalan život, očigledno nam fali mnogo više ljudskosti i solidarnosti.

- Normalan život podrazumeva ogromZa normalan život, očigledno nam fali mnogo više ljudskosti i solidarnosti.nu ljubav, a to je svakodnevni rad. Mora se sve davati od sebe, jer to je jedino što imamo. Samo sticati, bez deobe, pretvara ljude u ono što je suprotno njihovoj ljudskosti.

Kako se sećate protekle nedelje, mimo vaših glumačkih obaveza?

- Videla sam da u bolnicama još uvek postoje izvanredni lekari i medicinske sestre. Oni divni ljudi koji u strašnom siromaštvu spasavaju ljudske živote.

Komentari (0)

Loading
hellomagazin.rs hello

Pročitajte još

Najnovije vesti