Pola sata sa: Željko Samardžić || Hello Magazin!

Zašto se radujete proleću?

- Proleću se radujem još od malih nogu. Ne volim zimu, a proleće mi donosi svetlost, mirise, behar, sve ono što me čini zadovoljnijim i srećnijim. Uz to je i glasnik leta, godišnjeg doba u kome zaista najviše uživam.

Imate li mantru kojom započinjete dan?

- Nemam.

Šta vas čini bezbrižnim?

- Moje okruženje, porodica pre svih. To je moja luka u kojoj se osećam zaštićeno od svih bura i nevera.

Može li nešto da poremeti vaš mir?

- Ja sam emotivac i prilično sam ranjiv, uprkos nastojanju da predupredim situacije koje me čine takvim. Ponekad i sitnica može da me dotakne na način koji me uznemiri. Može to biti i loša vest koja se mene direktno ne tiče, ali posredno me tangira. Živimo u vreme kada je oko nas toliko nesreće da ne možete a da ne odreagujete emotivno.

Čega se najteže odričete?

- U poslednje vreme - hrane.

Ko zna sve vaše tajne?

- Ne postoji niko ko zna baš sve moje tajne, ali najviše sam ih podelio sa svojom suprugom.

Šta je najbolji lek za tugu?

- Ljubav. Čak i onda kada je tuga izazvana ljubavlju.

Sa kog izvora kreće vaša sreća?

- Iz mog doma, moje porodice, izvire najveća količina sreće, a onda se račva i ponire, pa opet izvire na istom mestu, i tako ukrug. Poželeo bih svakome da doživi bujicu energije kojom me zasipa publika na mojim koncertima. I to je, naravno, moja sreća. Ovih dana sam srećan jer iz mog studija izlaze nove pesme koje će, pretpostavljam, mnoge da usreće, baš kao što su mene.

Čega se u životu najviše plašite?

- Kao većina ljudi, najviše brinem i plašim se za svoje najbliže.

Kada ste poslednji put na koži osetili mostarske kiše?

- Ne tako davno pokisao sam u Mostaru, ali one čuvene mostarske kiše o kojima je pevao Pero Zubac, teške i modre jesenje kiše nad Mostarom, nekad me dokače čak i u Beogradu, pa se setim tih stihova: “Ni ono nebo, ni ono oblačje, ni one krovove, bledunjavo Sunce izgladnelog dečaka nad Mostarom ne umem zaboraviti”.

Kojom pesmom lečite svoju dušu?

- Zavisno od trenutka, kao što za upalna stanja ne postoji univerzalni antibiotik. Šalim se, ali ma šanse da izdvojim jednu. Volim kada mi u kafani zasviraju “Stani, stani, Ibar vodo” ili „Nisam te se nagledao”. Ima puno starih sevdalinki koje znaju da mi legnu kao melem na ranu.

Šta je najhrabrije što ste u životu uradili?

- U mladosti sam zaista pravio razne gluposti. Mada, recimo, nikad nisam skočio sa Starog mosta.

Imate li omiljenu poslovicu?

- “Kad kuješ svoju sreću, ne udaraj bližnje po prstima”.

Slažete li se da u životu cilj opravdava sredstvo?

- Ne. Negde sam pročitao da je to u stvari pogrešna interpretacija izreke čuvenog filozofa Makijavelija koja glasi: “Cilj određuje sredstvo”. Sa ovim bih se mnogo lakše složio.

U čemu sada uživate više nego ikada?

- Godine vam mnogo toga donesu, a ponešto ili, bolje rečeno, znatno više oduzmu. Moglo bi se reći da ima dana kada uživam u onome što mi nisu oduzele. Ponekad je dovoljno da se probudite u divnom danu i da vas ništa ne boli. Moji unuci me čine srećnim i to je jedna vrsta ljubavi koju saznate tek u ovim godinama.

Za šta vam je u životu nedostajalo hrabrosti?

- Možda sam u nekim situacijama mogao biti odlučniji i istrajniji. Karijera koja mi se dogodila u četrdeset i nekoj, verovatno je i došla tako kasno zato što u nekim mlađim godinama nisam bio dovoljno uporan.

U čemu ste neustrašivi?

- Neustrašiv sam kada je u pitanju borba za pravdu. Ne podnosim nepravdu i kao mlad sam znao da se zaletim i na mnogo jače od sebe da bih se izborio sa tim.

Koji naslov bi nosila pesma o vašoj i Majinoj ljubavi?

- Pesmu “Pokaži mi šta znaš” je Marina Tucaković posvetila mojoj Maji i to je jedna od mojih omiljenih pesama.

Postoji li recept za uspešan brak?

- Postoje začini koji su obavezni sastojci - međusobno uvažavanje, kompromis i onaj neizostavan - ljubav. Bez nje nijedan brak neće imati dobar ukus, a kamoli biti uspešan.

Da počnete sve ispočetka, šta biste uradili drugačije?

- Verovatno bih pokušao da mnogo toga popravim, ali nisam siguran kako bi se to završilo. Tako da možda nije loša ona: “Ništa ja tu ne bih dirao”. Dopada mi se jedna Lenonova izreka koja glasi: “Život je ono što ti se dešava dok ti praviš planove za život”.