Miloš Biković: Poezija za preminule kolege || Hello Magazin!

Osim što glumi glumačka zvezda mlađe generacije u svojoj generaciji Miloš Biković se bavi i pisanjem poezije.

Ovog puta Miloš se kroz poeziju oprostio od brojnih glumica koji su nas napustili nedavno.

Kad glumac ode
Kad glumac ode
(Sva ona prašina zvezdana)
Ugase se svetla rode
Sami ste usred bezdana

Ostavi nas tužni klovn do kraja veran roli
Da, onaj na nemilost ostavljen žutilu i traču
Jer ako niste znali i klovnove ponekad boli,
Ako niste znali i klovnovi ponekad plaču

I ta igra bi bila obična laž

Da to klovn stvarno na daskama ne pati
Nije to samo strasti draž
Već želja da vas u mračnom tunelu isprati

Dok su oni svakodnevnicu tračom ,,sivili"
Tražili nekog da bi ga ružili i mesto sebe krivili
On je na mrak ustao, naoružan nosem crvenim
Na vaše prave aždaje jurišao sa mačem drvenim

Otišlo je vreme koje si obeležio ti
I sada znamo sad smo sigurni
Da više nikad neće to vreme tvoje grive da se vrati
A ti nam tako ponekad u sećanje i snove svrati

I to glupiranje je za istinom lutanje

Da nije tako ne bi to toliko bolelo
Kad ode glumac a ostane ćutanje
Ne bi mu svetlo sumraku odolelo

I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka memle ove
Zapalio sveću na vetru i podsećao na stare vitezove
i gle ona na promaji vrednosti gori
I ta sveća mesto tebe šali se i zbori

A kad klovn skine masku ispostavi se da je lav.
I ne znaju koga su ružili i na koga se plaze
I da je ispod neozbiljnog lica bio ideal i stav
Samo ne znaju oni da lavovi ne umiru oni odlaze

I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rođeni moj

I mislim da celo ovo naše pleme tako oseća
I vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji kroj
Do nove komedije do nekog novog proleća

Znaš odakle si otišao ovde su odavno pobrkani lonci
Mi smo ti odavno otpisani to smo sami uradili
Nadam se da su tamo gore neki dobar bife sagradili
Da zavrtiš jednu turu kao poslednji krug u Monci

Znaš da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,
Ne brini, ako nema ko, baklja će sama da se nosi, ovo nije kraj,
Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,
Pa kako bi i drugčije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.