Leontina Vukomanović: Imala sam sreće što sam na početku četrdesetih postala majka || Hello Magazin!

Kada je pre šest godina dobila ćerku Luciju, za nju je počela nova etapa u životu. Leontina Vukomanović prvo je bila uspešna pevačica, a potom je briljirala i kao kompozitor i tekstopisac. Više od decenije njeni najdraži saradnici svakako su mališani iz hora „Čarolija“, kojima se trudi da usadi muzičke vrednosti, ali i one druge - životne.
Ona se kao majka ostvarila u četrdesetima i kaže da je to došlo u pravo vreme kada se već ostvarila na privatnom i poslovnom planu u životu i kada je postala dovoljno zrela da se posveti toj ulozi koja je danas potpuno zaokupira. O majčinstvu, vaspitanju, detetu i biološkom satu, Leontina je pričala za Puls...

Šta je važno za ženu u četrdesetim godinama?

- Uopšteno, za ženu u nekim zrelim godinama veoma je bitno da bude ostvarena na polju karijere, privatnog života i kao majka - po mogućustvu. Danas je to pitanje čak postalo i veoma diskutabilno i česti su slučajevi da idealne žene ne mogu da se ostvare u majčinskoj ulozi. Ja sam imala sreću što sam tu negde na početku četrdesetih postala majka, kada sam se ostvarila u životu i karijeri, kada sam rešila neka bitna pitanja i materijalni status pa imam puno vremena da se posvetim detetu. Takođe, imam sreću da se bavim poslom koji ne isključuje dete pa ona može da bude sa mnom što mi znatno olakšava majčinstvo. Moje dete je prisutno, može da bude stalno uz mene. Žena danas mora da ima mir, makar taj mir podrazumevao totalni haos jer ono što na kraju ostane jeste taj mir.

Da li ste do četrdesete osećali da vam otkucava biološki sat?

- Ne, samo sam sa 26 imala potrebu da imam porodicu i dete, a nakon toga nisam osećala ni godine, ni protok vremena. Kada se navikneš na jedno, vrlo je lako ne razmišljati ni o čemu drugom.

Čemu biste voleli da naučite ćerku, a da ona to poštuje kao zrela žena?

- Volela bih da ima individualnost i da ne zavisi od drugih, da bude komunikativna i pozitivna i da vidi lepotu u onome što je okružuje, a ne da traži nešto ružno. Ovaj svet funkcioniše na istom principu - ako svuda tražite sreću, naći ćete sreću, ko traži tugu, onda će naći tugu.

Koliko je danas teško vaspitavati decu?

- Vrlo je teško vaspitavati ih i otrgnuti ih od medija i drugih uticaja vaspitanja. Lako je ako je roditelj dovoljno osvešćen i informisan o svim zamkama koje ga čekaju u roditeljstvu. Ako ste dobar model svom detetu, stvari idu same od sebe. Koliko mu se posvetite toliko će vam se vratiti.

A šta može da bude problem?

- Nebriga i nedostatak vremena. Sve je do roditelja, mada opet, moramo da budemo svesni da nije samo do roditelja već i do okolnosti u kojima se nalaze porodice. Živimo u materijalističkom vremenu, vreme znači novac, koliko radite, toliko zarađujete da biste uopšte prehranili porodicu. I tu imamo mali problem i rizike da deca nisu sa roditeljima upravo iz tih razloga jer roditelj očekuje da decu vaspitava škola, škola insistira na roditeljima i ima različite aršine...

Pa da li bi nešto trebalo braniti deci?

- Decu treba razumeti, mislim da im ne treba zabranjivati stvari koje su zdravorazumske i logične, svakako im neke stvari treba predočiti da pre zabrane shvate da ni sami to ne žele. Zabrane koje su, iz mog ugla, dobre su „ne pričaj sa strancima“ i „ne uzimaj bombone“. U principu volim da saslušam dete i da pružim iskustva iz života, ukoliko to želi -
ispričala je Leontina za Puls.