Jelisaveta Orašanin od ovog proleća u novoj životnoj ulozi: Ljubica me osvojila na prvi pogled || Hello Magazin!

Glumica Jelisaveta Orašanin (27) osvedočeni je ljubitelj životinja.

Do sada je pronašla dom za pet napuštenih pasa, međutim, kad joj je krajem marta drugarica Marija javila da je pronašla jednu ostavljenu i iznemoglu jazavičarku, nije mogla da joj odoli pa ju je usvojila.

A photo posted by Jelisaveta Orašanin (@jagodenamagli) on Sep 28, 2016 at 8:12am PDT

– Kad me je Marija pozvala i rekla da su pronašli jazavičarku koja je u očajnom stanju i pitala da li mogu da je uzmem, znala sam da je došao trenutak da i sama postanem vlasnica psa. Sećam se, bio je 31. mart, prvi baš lep dan proleća. Sišla sam pred zgradu i zgranula se kad sam videla na šta je ličila. Bila je sva izubijana, sa zatvorenim okom, isprepadana, veoma nepoverljiva. Istog trenutka sam odlučila da je uzmem. Bila je to ljubav na prvi pogled. Dala sam joj ime Ljubica i počela da je negujem. Bila je kost i koža, imala je tri kilograma manje nego sada, i strahovala sam da li će uspeti da se oporavi. Kuvala sam joj meso, pirinač, šargarepu dok nije malo živnula. Sada je dobro, međutim, i dalje je veoma nepoverljiva prema ljudima i najviše voli da bude blizu mene.

A photo posted by Jelisaveta Orašanin (@jagodenamagli) on Sep 19, 2016 at 9:42am PDT

Glumica je odrastala okružena psima. Jorkširski terijer Moni ostala je s njenim roditeljima kad se Jelisaveta osamostalila, a sestra i zet imaju mužjaka rase džek rasel terijer, Pikasa, koji se odlično slaže s jazavičarkom.

A video posted by Jelisaveta Orašanin (@jagodenamagli) on Sep 1, 2016 at 1:13pm PDT

– Ljubicu sam ostavljala kod njih kad sam imala dupla snimanja, pošto sam u isto vreme radila treću sezonu serije “Vojna akademija” i krimi seriju “Ubice moga oca”, koju je režirao Predrag Gaga Antonijević. Nije mogla da bude sa mnom, ali sam na setu bila bezbrižna jer znam da se njih dvoje odlično slažu. Ljubica je toliko dobra kuca da je čak vodim i u pozorište, bude u garderobi dok ja igram predstavu. Žao mi je da je ostavim samu kod kuće, pa ponesem njeno ćebe i činiju za vodu, a ona bude vrlo mirna dok sam na sceni. Naravno, to ne mogu baš uvek da uradim, postoje komadi kao što je “Moje dete” koji su veoma zahtevni i potrebna mi je potpuna koncentracija. Takođe, pred svaku predstavu pitam kolege da li bi im smetalo da je dovedem. Naše pozorište, Beogradsko dramsko, vodi “pet friendly” politiku, imamo čak i lokalnog mešanca koji čuva teatar spavajući ispred ulaza.