Ivana Peters: Dok sam bila bolesna bivši suprug mi je pomogao više od svih

Za razliku od prošle godine, za koju može da kaže "bila, ne ponovila se", Ivana Peters ima mnogo razloga da ovom bude zadovoljna. Prvo je zablistala u takmičenju "Tvoje lice zvuči poznato", potom je njena pesma predstavljala Srbiju na Eurosongu, a na početku jesenje televizijske sezone nastupa u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem", u ulozi u kojoj je pre odlaska na trudničko bolovanje bila Ana Štajdohar. Na početku razgovora za magazin "Hello!" govori kako je došlo do saradnje sa Ivanom Ivanovićem.

- Ivan mi je rekao: "Imam nešto čudno da te pitam". Kad sam čula o čemu je reč, odmah sam rekla - "hoću". Jedino me je zanimalo koliko ću imati obaveza tokom nedelje.

Kako ste se osećali u periodu, uslovno rečeno, poslovnog zatišja?

- "Negativ" dve, tri godine nije imao album, ali smo nastupali, s tim što sam veći deo meseca bila "samo" mama. Uživala sam. Kad bih odvela Saru u muzičku školu, budući da sam i ja pohađala istu, pozdravila bih se sa profesorkama, a onda bih je čekala napolju, zadovoljno slušajući kakofoniju koja dopire kroz prozore. To za mene nije bilo gubljenje vremena, već nekih mojih pet minuta. Dok sam je vozila sa baleta, puštala sam muziku koja joj se dopada, pa smo zajedno pevale. Bio je to moj najlepši "posao". Sada, kad počnem malo više da radim, videćemo kako ću se snalaziti. Dok je trajalo "Tvoje lice zvuči poznato" bila mi je neophodna pomoć Sarinog tate i moje mame, ali se pokazalo da sve može da se uklopi. Međutim, kad nemam obaveze, svi oni uvek mogu da računaju na mene.

Da li ste od onih "nemoj ti, ja ću", a posle prigovaraju?

- Naravno. U suštini, ne mislim da ja sve treba da uradim, jer je sasvim normalno da postoje situacije koje Sara želi da deli sa mojom mamom, a još je više onih koje joj pričinjavaju radost kad je sa tatom.

Rekli ste da ste prošle godine, dok ste se oporavljali od infarkta, napisali deset dobrih pesama. Šta je s njima?

- U tom periodu morala sam da budem smirena, da živim zdravo, da se što više odmaram. Budući da sam bila uplašena, što je i logično, jer čoveku ne može da bude svejedno kada sa četrdeset godina doživi infarkt, prijalo mi je da sviram klavir. Međutim, najviše pesama uradila sam mesec dana po prestanku rada grupe "Negativ". Dešava se da inspiracija naiđe upravo onda kad se dogodi nešto što izazove određene emocije.

Imate li zdrave životne navike?

- Upravo to što sam i pre bolesti vodila računa o ishrani i na sve druge načine nastojala da živim zdravo navelo me je da se zapitam čemu sve to kad sam doživela infarkt. Ispada da, šta god radio ili ne radio, biće kako je zacrtano, a opet nije baš sto posto tako. Treba voditi računa, ali imati i neki ventil. Daleko bilo da mislim da treba biti poročan, ali zadovoljstvo poput jednog piva ili nekoliko kockica čokolade dobro dođe.

Da li ste još vegetarijanac?

- Sada sam tužni mesožder. Lekari su mi rekli da moram da jedem meso jer sam bila užasno anemična. Krvna slika mi je bila toliko loša da su mislili da imam unutrašnje krvarenje. Pre nego što ću se razboleti jela sam salate, semenke, "brstila" neki zeleniš. U bolnici sam počela da jedem meso, ali sam ostala vegetarijanskog ubeđenja. Nadam se da ću naći način da unesem u organizam sve što mu treba, a da ne jedem životinje.

Koliko ozbiljno vežbate?

- Juče sam sa trenerom boksovala, a kad mi je poslao snimak, bilo mi je vrlo smešno. Poželjno je da što više treniram, jer se na taj način jača srce, imuni sistem, luči se hormon sreće. Više nisam ni bolesna, ni nemoćna, pa je logično da ne živim pod staklenim zvonom. Da je oporavak počeo, shvatila sam kad sam u kolima počela da puštam žešću muziku. Posle klavira i meditacijskih tonova. Doktor Predrag Mitrović dobio je nagradu za istraživanje kako muzika utiče na kardiobolesnike i na zdravlje uopšte. Ja sam dokaz da bi trebalo slušati ono što vam prija. Deset minuta muzike koja vam odgovara dva puta dnevno - preporuka je doktora.

Uspevate li da kontrolišete nivo stresa?

- Više su ljudi oko mene shvatili da ne bi trebalo da me nerviraju, ali teško je u životu, koji je takav kakav jeste, ostati imun na sve što on nosi. Ništa ne ide glatko, izgubim živce, ali se na vreme setim da moram da “iskuliram”. To ne činim tako što ću sve držati u sebi, već nastojim da sa problemima izađem na kraj na mirniji način.

Da li ste spremniji da "iskulirate" u privatnom ili poslovnom životu?

- Ne pravim neku veliku razliku, jer sve je to moj život. Razlika je samo da li sarađujem sa ukućanima ili kolegama i novinarima. U svim tim situacijama ja sam ja. Podrazumeva se da treba biti tolerantan, ali… Baš o tome sam pre nekoliko dana govorila Sari, kada mi je postavila neko pitanja vezano za život muškarca i žene. Objasnila sam joj da je u redu popustiti, ali nikad preko granice koja njoj šteti, a gde će ona biti sama će morati da istraži.

Sara ima samo deset godina, a već se bavite tako ozbiljnim temama?

- Oduvek smo pričale kao drugarice, što će mi se možda obiti o glavu kad krene žestok pubertet. Tada ću morati da budem mama, a ne drugarica, pa će joj biti neobično. Uvek kada sam na njeno pitanje znala odgovor, davala sam joj ga bez uvijanja, bez ptičica i pčelica, jer tako je i u životu. Danas su i ljudi i situacije mnogo suroviji nego kad sam ja bila u njenim godinama. Tempo je previše brz da bismo se opustili. Više nema života bez stresa, osim ako nisi uspeo da nađeš način da se skućiš u prirodi.

Da li je tačno da se snovi koje sanjate često ostvaruju?

- Zvučaću kao baba-Vanga, ali nekoliko se ostvarilo od početka do kraja, a nekoliko u prenosnom značenju. Budući da su bili zapisani, niko ne može da me ubedi da nije baš tako. To se dešavalo u tinejdžerskom periodu, ali više ne, zbog čega mi je drago, jer su takva iskustva opterećujuća. Moguće je da je sve to bilo povezano sa mladošću, kada smo spremniji za povezivanje s mističnim stvarima. Deca uvek osećaju nešto više od odraslih.

Šta učite od Sare?

- Jasno mi je da je generacija na kojoj svet ostaje mnogo bolja, brža, pametnija, naprednija, tako da roditelji imaju toliko toga da nauče. Prva stvar koju želim da usvojim je ignorisanje gluposti. Ako je nešto zanima, potpuno je u tome, a ostalo u tim trenucima uopšte ne primećuje. Mi, stariji, stalno smo na nekom oprezu, "stendbaju"…

Nedavno je objavljena vest da je Sara glumila u filmu "Dnevnik mašinovođe", a vi ste to nazivali statiranjem.

- Ona i njeni drugari sa glume nisu bili klasični statisti jer su imali konkretne obaveze, mada bez teksta. To je bio prvi filmski set na kojem je bila. Susrela se sa ozbiljnim glumcima, moralo je da se ćuti dok se snimanje ne završi, kadrovi su se ponavljali ko zna koliko puta, već u sedam smo bili na lokaciji. To je za nju bilo divno iskustvo. Budući da film nije primeren njenom uzrastu, još ga nije videla. Verovatno ćemo dobiti verziju bez određenih scena.

Može li danas roditelj da „uđe u trag“ onome što deca gledaju?

- Stalno sam sa njom, osim kad je u školi, pa sam u toku. Kad je pitam šta gleda, odmah mi kaže. Ako je nešto što nije za nju, skrenem joj pažnju, a i sama zna šta je to. Za sada ne krši pravila, mada to i ne možemo da nazovemo pravilima, nego razgovorom majke i kćerke. "Veče sa Ivanom Ivanovićem", naravno, gleda, ali svaki put prevrne očima kad čuje neku psovku. Rekla sam joj: "Njegova Staša je samo dve godine starija od tebe, a bila je na snimanju. Obe znate šta ne treba da se čuje iz lepih, mladih usta". Dok vozim psujem, jer je to ventil. Kad shvatim da Sara to sluša, ujedem se za jezik, ali i ja sam čovek koji greši. Kažem joj "izvini, bilo je jače od mene", da bi shvatila da je i greška nešto normalno.

U intervjuima koje ste dali neposredno posle zdravstvenih problema pomenuli ste da vam je mnogo značila pomoć Sarinog oca, a ljudi su zadovoljno zaključili - "pomirili su se". Da li vam je smetalo što je javnost pratila uspone i padove u vašem braku?

- Naša priča je oduvek bila takva. Njemu je ta javnost više smetala, jer ne voli da se slika i pojavljuje u medijima, što je sasvim u redu. Uostalom, njegov posao nema veze sa javnim životom. Dok sam bila bolesna pomogao mi je više od svih. Kad me Sara pita "mama, da li ste ti i tata okej", mogu jedino da joj odgovorim: “Kako da ne budemo, mi smo tvoji roditelji”. To je to. On će biti moj prijatelj do kraja života. Drugačije ne može da bude. Srećna sam što imam takvog bivšeg muža.

Tokom prethodnih meseci više puta ste menjali frizuru. Verovatno znate da postoji teorija da žena to radi kada je nezadovoljna dešavanjima u svom životu?

- Kod mene to nikada nije imalo veze sa emocijama. Svaka promena prija, ali sam se ošišala jer duga kosa iziskuje mnogo vremena. Samo da bih je oprala, iščešljala i osušila trebalo mi je dva sata.

Kad se pažljivije pregleda vaš Instagram, između ostalog može da se sazna da gajite orhideje, da vam Snapchat nije stran, da ste vikend proveli na "Balkan YT festu"…

- Profil mi je dugo bio zatvoren, a onda mi je Ivan Mileusnić, jedan od koreografa šou-programa "Tvoje lice zvuči poznato" rekao: "Ženo, javna si ličnost, treba da te vide". Tada sam dobila dosta pratilaca, naravno ni približno kao pojedine zvezde, ali to nisam učinila da bih se bavila time koliko ih je. Na tim fotografijama mali je deo mog sveta koji sam spremna da delim. Kad sam na Snapchatu, koji mi je Sara instalirala, a obe ne znamo da ga do kraja koristimo, otkrila te neke aplikacije, bukvalno sam vrištala od smeha. Dok pravim snimke ludo se zabavljam, baš kao i kad gledam Dinjine pričice. To je deo mog duha, a najsmešnije je što me posle svakog objavljivanja fotografije, bez obzira kakva je, "otprati" nekoliko ljudi. Valjda se sete da su me pratili, ali im više nisam zanimljiva, pa pomisle "ajd' da je obrišemo". Ta divna orhideja, koju ste pomenuli, bila je skoro mrtva, ali sam je do te mere oživela da sada ima peti cvet. Moraću da ga fotografišem.

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +