Nele Karajlić : Gradovi u kojima još pitaju gde je ko rođen, svrstavaju se u palanke

-Beograd sada ima četiri puta više stanovnika nego kada sam u njemu bio prvi put i na najboljem je putu da postane istočnoevropski Njujork jer odiše nekim čudnim nemirom ,kakav nemaju Beč i Budimpešta – rekao je dr Nele Karajlić večeras na promociji svog romana „Solunska 28“ u Kulturnom centru Novog Sada.

Popularni roker, pozorišni reditelj a pokazalo se i talentovani pisac, kazao je da su gradovi, svuda u svetu, veliki upravo zato što u njih ljudi neprestano dolaze. -Gradovi u kojima još pitaju gde je ko rođen, svrstavaju se u palanke. U Njujorku kada biste nekog pitali odakle je - “umro bi od šege“.“

Nele je primetio da i Novi Sad, polako ali sigurno, postaje grad u kojem je normalno da ljudi dolaze, „što pre 10 ili 15 godina nije bio slučaj“.

Prema očekivanju, veliku pažnju Novosađana pobudila je promocija Karajlićevog romana „Solunska 28“ koji je objavila Izdavačka kuća Laguna. Ideja o romanu nastala je 1992. godine kada se Karajlić doselio sa porodicom u Beograd i počeo da traži stan, „a onda je mene nazvala moja rodica i kazala što tražim stan kada imam kuću u Beogradu“.

Kada je pitao roditelje zašto su 30 godina ćutali o kući u u Beogradu, ispostavilo se da su u toj kući živeli stanari sa zaštićenim pravom koji su 1945. uselili, a iselili su se tek 1995.godine. Neletov otac u dva navrata bio je izbeglica u toj kući – 1941. i ponovo 1992.godine.

A post shared by Gloria Magazin Srbija (@gloriamagazinsrbija) on Mar 27, 2018 at 12:29pm PDT

- Tada sam shvatio da kuća krije toliko tajni da sam odlučio da o njoj napišem roman koji je čekao 26 godina. U međuvremenu se pojavio „Fajront u Sarajevu“ i kada su svi očekivali nastavak, setio sam se kuće u Solunskoj. Napisao sam 750 stranica, izdavač je rekao da sam lud, predložio da taj rukopis podelimo u tri dela. Roman obuhvata dug istorijski period počevši od Balkanskih ratova - razjasnio je Nele.

Karajlić se, kako je rekao, odlučio da piše o Beogradu zato što o njemu nema mnogo knjiga („pre mene je to izvrsno radio Momo Kapor, ali igrom slučaja i on je Sarajlija“).

Osvrnuo se Karajlić i na prvu romansiranu biografiju „Fajront u Sarajevu“, objavljenu pre četiri godine u izdanju Lagune i Kompanije Novosti, koja je prodata u velikom tiražu kakvim se ne mogu pohvaliti zemlje u okruženju. Nije, veli, očekivao da će ta knjiga otići „toliko duboko u narod“, mada je znao da postoji tvrdo jezgro ljubitelja onoga što je radio u „Top listi nadrealista“ i kroz rokenrol.

- A mene naročito raduje što je to bilo na ćirilici pa su ostali u regionu morali da se podsete ćirilice kako bi odgonetnuli zašto je to prodato u toliko primeraka – osvrnuo se Nele na svoj roman prvenac.