Ljiljana Blagojević: Čuvala sam se da se ne stidim, naročito na filmu

Poznata srpska glumica Ljiljana Blagojević kaže da je mladim glumcima je mnogo teže nego ranije.

- Mi smo odlazili iz Beograda u Zagreb, iz Zagreba u Sarajevo, da bi snimali filmove, a danas su ti odlasci isključivo da bi se povezale dve kinemografije i negde „napabirčio“ neki novac iz dva budžeta, a ne zato što reditelj želi baš ta mesta i tog glumca - kaže za „EuroBlic“ Ljiljana.

Zašto prava kultura teško nestaje?

- Subkultura nađe svoj put, a kulturi je teško. Zato treba vremena, a ljudi su danas nestrpljivi.

„Velika drama“ ne silazi sa scene Narodnog pozorišta. Znači li to da se pronalazimo stoprocentno u njoj?

- Pa da, ona govori o tome zašto nam se danas događa ovo i zašto smo tu gde jesmo. Prosto se vidi šta su posledice naših velikih strasti jednog vremena. To je, možda, jedna od poslednjih predstava koja vas duboko pokrene. Ključ njenog trajanja je što pokazuje da nije baš sve biznis i novac, ima nešto što se zove duša, a što je u ovim vremenima zaboravljeno. Ljudi su upali u apatiju što je najgore za živo biće, a tek strah. „Bildovanje“ straha prališe čoveka, on postaje poslušnik, što ne vodi čovečanstvo napred. Pripalo nam je tužno vreme, ljudi misle samo o ovom trenutku i zadovoljn i su da imaju pun stomak i da ih niko ne dira.

Koja od mnogo filmskih i uloga u pozorištu je najbliža Vama, koja vam je „najstvarnija“?

- Postoje uloge koje su me učinile srećnim, kao što je Rabija iz filma „Nož“. To je neko sabrano moje iskustvo iz detinjstva. To nije bila gluma, to je bilo moje životno iskustvo, odrastanje, uz neke ljude. Poznavala sam žene koje iz želje da ne izgube ono što vole pretvore se u nešto drugo. Da biste napravili dobru ulogu morate da je razumete i da je branite u svim njenim minusima i plusevima.

Ne prihvatate sve ponuđeno. Zašto?

- Karijera se pravi na odbijenim, a ne na odigranim ulogama. Mnogo više sam odbila uloga, nego odigrala i vreme je pokazalo da nisam pogrešila i da me intuicija nije izdala.

Je li bilo uloga od kojih se i sada „crvenite“?

- Čuvala sam se da se ne stidim,  naročito na filmu, zato sam i odbijala. Nije to stid da li ćeš se negde skinuti ili ne, nego da li ćeš uraditi nešto što se kosi sa tobom i čime uvodiš kompromis nad svojom dušom i bićem. Naravno da grešimo, da se crvenimo, ali o tome ne razmišljam. Nesvesne greške se praštaju. Veliki sveci su postali sveci kada su doživeli pokajanje, a ne zato što su bili čisti kao beli papir.

Kako regujete na nagrade?

- Ništa u životu ne sme da se podrazumeva, sve treba da se neguje. Tako moraju da vas neguju i kao čoveka  i kao glumca, koji je u tranziciji, velikim lomovima i raspadima možda najranjivije biće. Sve što pripada budžetima, poput kulture, prosvete i zdravstva je najranjivije, a posebno jezik i kultura kao sveduhovna vertikala jednog naroda.

Ima li novih uloga?

- Imala sam neke ponude za septembar i oktobar, ali sam odbila. Novca svakome treba, ali ne vidim potrebu da radim nešto što će mi zadavati gorčinu. Ne vredi, gde nije potrebno da se nalazi moje ime, i da ja dajem validnost nekom projektu. Nasnimala sam se i naigrala. Ono što mi pripada to će me naći, a ono što mi ne pripada na tome ću se zahvaliti.