Goran Paskaljević sa suprugom Kristinom boravio u Ekvadoru i na ostrvima Galapagosa koja su ga ostavila bez daha || Hello Magazin!

Reditelj antologijskih filmova "Varljivo leto '68“ i „Bure baruta“ Goran Paskaljević nedavno je sa suprugom Kristinom boravio u Ekvadoru i na arhipelagu Galapagos. Magazinu „Hello!“ režiser filma „Medeni mesec“ otkriva da je na ovaj egzotični odmor otišao zahvaljujući filmskom festivalu u Sebastijanu, na kome je bio predsednik žirija.

- Imao sam čast da predsedavam žiriju na Filmskom festivalu koji je, pored kanskog, berlinskog i venecijanskog, jedan od najznačajnijih svetskih festivala. Tamo sam upoznao grupu filmskih kritičara iz Ekvadora, koji su mi predložili da dođem u Kvenku, na njihov filmski festival, na kome bi počasno prikazali nekoliko mojih ostvarenja. Ništa nisam znao o Ekvadoru osim da se glavni grad zove Kito i da je to jedna od najmanjih zemalja Južne Amerike. Za Kvenku sam prvi put čuo. Inače, to je izuzetno lep kolonijalni grad pod zaštitom Uneska. Posle Festivala pozvali su mene i moju suprugu da sedam dana budemo njihovi gosti na ostrvima Galapagos, koja pripadaju Ekvadoru. Nisam razmišljao ni trenutak jer je poseta Galapagosu bio moj davnašnji san.
Istaknuti umetnik kaže da je Festival u Kvenki bio izuzetan događaj i sasvim novo iskustvo, kao i poseta prestonici Ekvadora koja se nalazi u središtu sveta. Naime, na određenoj tački Kita jednom nogom može se stati na severnu, a drugom na južnu zemljinu poluloptu, dok po sredini prolazi Grinič. Posebno su ga fascinirale kolonijalne zgrade i staro jezgro glavnog grada, kao i brojne crkve, među kojima je najpoznatija „Zlatna katedrala“, za čije dekorisanje je, prema predanju, potrošeno tri tone zlata. Ipak, najjači utisak na poznatog reditelja ostavila je poseta Galapagosu.
- Iz Kvenke, koja se nalazi na tri hiljade metara nadmorske visine u Andima, gde smo prvih dana „disali na škrge“, spustili smo se kolima do obale Pacifika, u najveću luku Guajahil, a odatle avionom na ostrva Galapagos, udaljena skoro hiljadu kilometara, usred okeana. Arhipelag Galapagos čini oko pedeset vulkanskih ostrva sa netaknutom prirodom i životinjskim svetom. Pod zaštitom su Uneska i tek poslednjih nekoliko decenija razvijaju strogo kontrolisani turizam. To znači da, kada stignete na ostrva kao turista, ukrcate se na superluksuzni brod, sa najviše šesnaest putnika, i noću idete od jednog do drugog ostrva. U rano jutro budila nas je posada broda, a posle doručka malim čamcima bismo obilazili ostrva. Na svakom od njih ostajali smo bez daha prilikom susreta sa džinovskim kornjačama, iguanama, pticama koje samo tamo žive, kao što je plavonoga ptica, i morskim lavovima koji se ni najmanje ne uzbuđuju kada im priđete. Pogotovo je fascinantno kada shvatite da vas se životinje ne boje, da vas u svom neiskustvu doživljavaju kao „bezopasnu vrstu“. Kada bi samo znale koliko su zla ljudi spremni da im učine, i to često bez posebnog razloga. Darvin je posle posete Galapagosu 1859. godine objavio svoju čuvenu teoriju evolucije, prema kojoj smo postali od majmuna. Mnogi se danas vređaju i pobijaju ovu Darvinovu teoriju. Što se mene tiče, mislim da oni, majmuni, imaju više razloga da se vređaju, nego mi, ljudi.

Piše: Nadežda Jokić