Kada smo Tamaru Dragičević i Petra Benčinu pozvali da se zajedno slikaju za “Hello!”, odgovorili su nam:
- Rado, ali imamo jedan uslov: da budemo što jednostavnije obučeni. Džins je po našem ukusu.
Akcenat na takvoj garderobi sasvim se uklopio u glas koji ih prati, da uprkos uspešnoj karijeri i popularnosti žive skromno, “kao sav normalan svet”. Zbog čega ih u medijima ima dozirano, a u tandemu skoro nikada? Bilo je prvo pitanje koje smo postavili jednom od najharizmatičnijih parova naše javne scene, kome su centar sveta ćerka Staša i sin Lazar.
- U jednom periodu često sam davala intervjue, ali nije uvek sve bilo onako kako sam očekivala. Dešavalo se da moje reči ne prenesu na pravi način, pa sam bivala povređena i tužna. Jasno je meni da većina medija insistira na pikanterijama iz privatnog života, ali to nije ni Petrov ni moj stil, još manje je nama kao glumcima potreban takav vid reklame. Ne bežimo od pojavljivanja u novinama, ali najbolje govorimo kroz naše uloge - kaže Tamara.
Pročitajte: Ekskluzivno za “Hello!”: Jelena Svetličić pokazala svoj luksuzni dom (foto)
Da li je zajednički intervju ujedno i najava nekog zajedničkog projekta?
Tamara: Direktni partneri bili smo samo jednom, u predstavi “Zvezdara teatra”. Imali smo pozive da igramo zajedno, ali nekako se uvek nameštalo da jedno od nas ne može. Verovatno nije bio pravi trenutak.
Petar: Bilo bi interesantno da glumimo zajedno, s tim što bismo voleli da to budu neke relacije koje nemaju veze sa našim privatnim odnosom.
Oboje ste talentovani, uspešni, šarmantni... A ako se tome doda činjenica da i pored popularnosti vodite miran porodični život, nameće se asocijacija da biste jednog dana mogli da “nasledite” Milenu Dravić i Dragana Nikolića.
Tamara: Laskavo je naći se u istoj rečenici sa takvim legendama. Imala sam sreću da ih upoznam, zahvaljujući Petru koji je sa Milenom radio predstavu “Harold i Mod”. Kroz posao su se zbližili, jedno drugom su pomagali, savetovali se. S vremenom smo postali kućni prijatelji, i te naše susrete nikada neću zaboraviti. Milena je bila večita mladost, mnogo sam je volela. Njen šarm i energija bili su očaravajući, divila sam joj se i uvažavala je.
Pročitajte: Ana Lečić za “Hello!”: Teško da će ocu i bratu bilo koji moj muškarac biti dovoljno dobar
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Petar: Milena i Dragan bili su jedinstveni, samim tim i neponovljivi. Uvek me je fascinirala njihova lakoća življenja. Uprkos ogromnom uspehu ostali su dostupni ne samo kolegama već i sugrađanima. Bili su topli i srdačni, čak i prema onima koje nisu lično poznavali. Teško je dostići takvu slavu, ne samo zbog umetničkih dometa koje su ostvarili već i zbog toga što danas vladaju drugačiji sistemi vrednosti. Oni su bili zvezde u pravom smislu reči.
Kako žive zvezde ljudima je bilo zanimljivo da vide i tada, a i u današnje vreme. Zahvaljujući tekstu pod nazivom “Šta kažu komšije o bračnom paru Benčina-Dragičević” saznali smo da ste ljubazni i pristojni. Spremni da opušteno proćaskate u prodavnici.
Petar: Kad sam pročitao taj članak, pomislio sam da li je moguće da se svet toliko izokrenuo da štrčiš ako si lepo vaspitan. Za mene su to sasvim normalne stvari, ne znam drugačije.
Pročitajte: Miloš Biković za “Hello!”: Svega sam se odrekao, ne znam šta mi više nedostaje
Tamara: I Petar i ja potičemo iz porodica u kojima se nije forsirao glamur i lažni sjaj. Srećna sam što radim posao koji volim, a popularnost je samo posledica uloga koje su se dopale gledaocima. Ne znam zašto bih se zbog toga drugačije ponašala. Uvek se začudim kad se takve teme nađu na dnevnom redu. Ali kad je već tako, drago mi je što ljudi prepoznaju našu “normalnost”.
Petar: Nelagodno mi je kad osvanu moje paparaco-fotografije, svaki put se osetim kao srndać u lovištu. (smeh) Ipak, još smo daleko od Zapada, gde svet šou-biznisa funkcioniše po vrlo surovim pravilima.
Nastavak intervjua sa Tamarom i Petrom pročitajte na sledećoj strani...
Idu li glumice na porodiljsko bolovanje?
Tamara: Idu, ne sudite po mom primeru. (smeh) Tokom obe trudnoće dobro sam se osećala pa sam mogla da radim. Sa Lazarom sam igrala do sedmog meseca. Povukla sam se u maju, posle premijere, a vraćam se u novembru sa dva naslova: “Slavna Florens” i “Ovaj će biti drugačiji”. Mnogo volim tu predstavu u kojoj igram Mirelu, devojku koja favorizuje pune usne i nadograđenu kosu. Sve kreće kao komedija, publika se smeje do suza, da bi se na kraju utišala svesna da je to poražavajuća realnost.
Vi ste, za razliku od vaše junakinje, uvek negovali prirodan i sveden izgled.
Tamara: Nikoga ne osuđujem, imam puno razumevanje za mlade ljude koji žele da budu drugačiji. Nažalost, to obično ode u drugu krajnost pa se pretvore u nečije klonove. Predstava je zabavna, ali i poučna, pre svega za roditelje koji treba da povuku granicu i ukažu na prave vrednosti.
Pročitajte: Tamara Grujić ekskluzivno za “Hello!”: Lenka je ista tata (foto)
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Tamara i Petar - Uživanje i čarima roditeljstva
Da li ste se brže vratili u omiljene farmerke posle prvog ili posle drugog porođaja?
Tamara: Sa Stašom sam se više ugojila, pa mi je duže trebalo da regulišem kilažu. U drugoj trudnoći sam se hranila zdravije - jela sam kuvane obroke, sveže povrće i voće, najviše avokado. Trudila sam se da ne večeram kasno, bila sam aktivna i sve je to imalo efekta. Obradovala sam se kad sam obukla stare farmerke. Ne samo zato što su bile pokazatelj da sam vratila liniju, već i zato što ih dugo nisam nosila, pa mi se činilo kao da imam novi komad garderobe. Sreću čine male stvari. (smeh)
Uspevate li da u radnjama odolite slatkim stvarima za najmlađe?
Tamara: Staša me je “disciplinovala” jer i ovako mala pokazuje modni stav. Teška srca odustala sam od pokušaja da je namolim da obuče neku lepu haljinicu. Najvažnije je da je njoj udobno, biće vremena za doterivanje. Ranije, kada bih videla dete u cipelama i trenerci, u čudu bih se pitala ko ga je obukao. Sad mi je jasno da iza svega stoje mame i tate koje su se predale. Sandale i čarape? Može, samo da već jednom krenemo. (smeh)
Pročitajte: Tamara Dragičević i Petar Benčina - Prva šetnja sa sinom (foto)
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
I sami ste se okušali u kreatorskim vodama.
Tamara: Inspirisane našim ćerkama, sestra i ja počele smo da pravimo stvari za najmlađe. Osim kreativnog naboja, spojila nas je i želja da izdvojimo vreme koje će biti samo naše. Marija je tri godine starija od mene. U mlađim danima svaka je imala svoje društvo, ali s godinama smo postajale sve bliže. Prva je krenula na časove glume, ali nije izabrala taj put jer ne voli javne nastupe. Zato je Miši i meni najiskreniji kritičar i saborac. Osim u modi, zajednički jezik našle smo i u sportu, pa idemo na rekreativni boks.
Petar: Bitno je napomenuti da ti treninzi ne zahtevaju sparing-partnera, dakle nema udaranja. (smeh)
Koju vrstu fizičke aktivnosti ste vi izabrali?
Petar: Krenuo sam na trčanje sa šurakom Mišom. Andrija Kuzmanović “preti” da će nam se priključiti, a najavili su se još Milan Marić i moj brat Igor.
Pročitajte: Mama za desetku - Tamara Dragičević u gala haljini i pored šporeta (foto)
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Nastavak intervjua sa Tamarom i Petrom pročitajte na sledećoj strani...
Ovdašnju viziju glamuroznog života poznatih ličnosti Tamara je demistifikovala fotografijom na Instagramu... Gde odevena u večernju haljinu meša ručak za šporetom dok se oko nje vrzma ćerka. Bave li se glumci zaista kućnim poslovima?
Tamara: Svaki oblik pomoći je dobrodošao, ne bežim od toga, ali to ne znači da ne kuvam, da ne peglam i ne čuvam decu. Pomenuta slika je odraz realne situacije iz našeg doma, nije nameštena. Spremala sam se da krenem na premijeru i usput pravila jelo za Stašu, da ne bude gladna dok me nema. Kuma je želela da me fotografiše u haljini koju je kreirala za mene i, srećom, zabeležila taj trenutak. Postao je manir da šerujemo samo one fotografije na kojima savršeno izgledamo. A činjenica je sa smo svi ponekad nervozni jer moramo da stignemo na sto strana, teško nam je da ostavimo dete...
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Petar: Sve je stvar dobre organizacije i prave mere. Ne radimo sve sami, ali daleko od toga da sedimo besposleni dok ne dođe vreme da odemo na snimanje ili predstavu. Većinu stvari, zapravo, obavimo nas dvoje.
Imate li mogućnost da makar na početku dana popijete na miru zajedničku kafu?
Petar: Kod nas se, kao i kod većine drugih porodica sa malom decom, sve dešava stihijski. Od ujutru smo u akciji; jedno oblači Stašu, drugo presvlači bebu ili se bavi nekim sporednim stvarima. U nekom trenutku se sve smiri, nastane tišina, i tada nastupi naših “pet minuta”. (smeh) I kad nemamo vremena za nas, trudimo se da ga nađemo. To je jako važno.
Pročitajte: Tamara i Petar: Plesne akrobacije u dnevnoj sobi! (video)
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Tamara i Petar - Vremena su se promenila, ali ono što su nas učili roditelji i dalje važi
Šta je u današnje vreme odlika dobrih roditelja?
Petar: Vaspitanje je jedan od najvažnijih zadataka, ali rekao bih da ljudi bespotrebno komplikuju stvari. Deca su kao sunđeri, upijaju sve što vide i čuju, a zatim to ponavljaju. Ne možete očekivati da dete bude ljubazno, uredno i pristojno u komunikaciji ako vi sami to ne pokazujete u svakodnevnom životu. Jesu se vremena promenila, ali ono što su nas učili roditelji i dalje važi.
Sve ide iz kuće, a Tamari i meni važno je da naša deca od malih nogu nauče kako da se ponašaju prema drugarima, kako prema komšijama, jednog dana prema profesorima. Autoritet se gradi ličnim primerom, a ne tako što se glumi strogoća bez pokrića.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Pročitajte: O čemu mašta Petar Benčina i kako se bori protiv stresa
Oboje potičete iz porodica sa više dece. Da li je to bio jedan od razloga što niste želeli da Staša ostane jedinica?
Tamara: Nas je troje, Petar ima brata i dve sestre, tako da imamo slična iskustva vezana za odrastanje. Učili smo jedni od drugih, uzajamno se pomagali, sve se delilo... Srećna sam što imam brata i sestru, to je veliko bogatstvo. Uvek kažem - ko god je u prilici da ima više od jednog deteta, neka se ne premišlja. Nema ništa lepše.
Koliko je sin, kao četvrti član porodice, "poremetio“ neku rutinu koju ste stekli posle Stašinog rođenja?
Petar: Prvo dete unese najveće promene, da ne kažem da roditeljima okrene život naglavačke. (smeh) Iako deluje da je sa dvoje duplo teže, nije tako. Kad se uhodate, sve se odvija nekako prirodno i spontano. Prvo je kao premijera, sa drugim već znate šta vas čeka. (smeh) Biti roditelj velika je radost, ali i obaveza. Fino se snalazimo, već smo uigran tim.
Pročitajte: Petar Benčina o pogrešnim odlukama: Ne kajem se ni zbog čega, iz nekog razloga je baš tako trebalo da bude
Jeste li već vodili Stašu u dečje pozorište?
Tamara: Da, gledala je tri-četiri predstave, a i "Radost Evrope“ kad sam vodila program. Mislim da je tri godine pravo vreme da dete ostvari prvi kontakt sa pozorištem, gde može da nauči divne stvari. Jedva čekam da još malo poraste pa da mogu da je vodim na moje probe i, kako mi glumci imamo običaj da kažemo, sklonim na sigurno. Pozorišta su naše oaze, sigurne umetničke kuće.
Koliko vam je bitna "pisana reč“?
Tamara: Zahvaljujući našoj mami Marija, Miša i ja rano smo zavoleli knjige, kojima se i danas podjednako radujem. Niko srećniji od mene kad Staša dobije novu knjigu, pa onda jedva čekam one čarobne trenutke pred spavanje kada joj čitam ili kad zajedno smišljamo priče.
Tamara i Petar - Kako je Lazar dobio ime
Dozvoljavate li joj da se igra mobilnim telefonom?
Tamara: Svi nekad pribegnemo toj groznoj metodi umirivanja ili na taj način ukrademo koji trenutak za sebe. No, to činim zaista retko, u krajnjoj nuždi. Ni Petru ni meni nije teško da joj smislimo neku kreativnu zabavu.
Zašto ste odlučili da zamrznete matične ćelije?
Tamara: Još pre nego što sam dobila decu čula sam za taj postupak i bila oduševljena mogućnostima koje pruža. Kasnije, kada sam porazgovarala sa ljudima iz struke, shvatila sam da je to revolucija u medicini. Zamrzavanje matičnih ćelija predstavlja svojevrsnu garanciju zdravlja potomstva, i iz tog ugla gledano nisam imala dilemu. Po meni, to je ulaganje u budućnost.
Pročitajte: Tamara Dragičević u slatkom iščekivanju - Kako li će Staša prihvatiti malog brata
Tamara je jednom prilikom izjavila: "Kad birate ime za dete, nijedno nije dovoljno dobro.“ Kako ste rešili taj "problem“?
Petar: Nije bilo lako, priznajem. Svako ime koje smo stavili u uži izbor bilo nam je zanimljivo sat-dva, a onda bismo zaključili da to nije to. Ime Staša nam se dopalo jer u isti mah zvuči toplo i odsečno, retko je i, što je najvažnije, nije inspirativno za nadimke. Toga sam se uvek plašio. Lazar je dobio ime po mom dedi, koji je uvek bio stub porodice, a i danas je, iako ima dosta godina. Ne postoji član šire familije za koga nije učinio nešto dobro, gotovo da je ceo život tome posvetio. Ovo je bilo najmanje što sam mogao da uradim u znak zahvalnosti.
