U vrhunske glumice upisala se prvom ulogom, jednim filmom pokazala je rediteljsko umeće, odavno je sinonim za hrabrost, a Mirjani Karanović komplimenti stižu i na račun savršene linije. Pritom, odlično se oseća u svojoj koži, ne zbog manje kilograma, koliko zbog promene životnih prioriteta. Na tom putu, koji nije bio ni lak ni kratak, susrela s menopauzom i problemima sa štitnom žlezdom. Snagom volje, i uz malu pomoć stručnjaka, prevazišla je sve i uveliko planira nove poslovne i privatne poduhvate.
Mirjana Karanović za Hello! otkriva kako je dovela liniju do savršenstva
- To pitanje žene mi često postavljaju, kao što me pitaju i kako uklopiti poslovne i porodične obaveze i naći vreme samo za sebe. Strahuju da ih ne proglase sebičnim ako počnu da se bave onim što vole i deo tereta prebace na ukućane. I tu greše. Kad sam imala deset godina, moja majka nastavila je školovanje, koje je prekinula u četvrtom razredu osnovne. Pošto je u to vreme i radila, tata i ja pomagali smo joj oko kućnih poslova.
Čime se bavio vaš otac?
- Bio je vojni službenik, radio je u kancelariji. I danas se ponosim majkom i mislim da će i drugi biti ponosni ako njihove mame urade nešto za sebe. Ako iznajme bicikl na Adi, odu na jogu ili odvoje sat dnevno za svoje potrebe, posle čega će biti bolje i sebi i drugima. Načina ima, treba naći najbolji.
Pročitajte: Mirjana Karanović: Žene nemaju iste šanse kao muškarci
Koji je vaš?
- Znajući da bih odustala posle prvih pet vežbi, našla sam nekog ko će da mi ih broji. Imam visok stepen sujete i grozno mi je da bilo ko pomisli kako sam slabić. Generalno, sramota me je da ne uradim ono što sam obećala, a nekako sam uspela da sve prilagodim svojoj emotivnoj strukturi. Verujem da i svi ostali znaju treba li im tutor ili saveznik. I nije ovde reč o skidanju kilograma i izlasku na modnu pistu, već o tome kako se dobro osećati u svojoj koži.
Iako se oseća dobro u svojoj koži, smatra da savršena linija ne rešava sve
Osećate li se vi dobro u svojoj?
- Sve bolje. Neki put se ne osećam dobro, ali to nema veze s kilažom jer savršena linija ne rešava sve. Najbolje se osećaš kad uspostaviš kontrolu nad svojim životom, porivima da pojedeš celu poslastičarnicu ili pekaru, savladaš želju za cigaretama. Tako podižeš samopuzdanje, što je krajnji cilj.
Ima li u toj priči mesta za ljubav?
- Ljubav je uvek tu, ali najvažnije je voleti sebe. Kad dođeš do tog stepena, i sve ostalo će se uskladiti. Suština je da ti ljubav prija, a ne imati nekog samo da ne bi bila sama. Sve je pitanje lične odluke, što neminovno vodi u slobodu, koja je meni, kao Vodoliji, najvažnija na svetu.
Jeste li tipična Vodolija?
- Apsolutno! Imam sve njene osobine, i loše i dobre.
Nije lako s vama, ne trpite autoritete.
- Možda, ali bar nismo autodestruktivne. Oduvek znam da moj život ne zavisi od nečeg ili nekog. U tom smislu, nikakva droga, alkohol, cigarete ili emotivna veza nisu me „uvukli“ u tolikoj meri da nisam mogla da izađem iz toga. Menjala sam stvari u hodu i sad sam dobro.
Glumica otkriva kako se rešila jedne loše navike
Kad ste uvideli da nešto morate da menjate?
- Nikad mi nije bio problem da budem u formi. Pre 16 godina, dok sam bila na sceni, u trenutku kad nisam mogla da udahnem vazduh i potrčim jer su mi se pluća zablokirala, moj mozak odlučio je da prestanem da pušim. Pritom, možda sam dve ili tri cigarete palila iz uživanja, ostalo je bilo iz navike, tog moćnog mehanizma u psihičkoj strukturi. Takođe, proredila sam noćne i izlaske generalno, pa se samim tim promenio životni ritam. Počela sam da dobijam na kilaži, ali mislila sam je to posledica prestanka pušenja i usporavanja metabolizma, smatrala sam da je to sasvim u redu u mojim godinama. Ipak, u jednom trenutku sam se zapitala: "Sve i da je tako, zašto ne bih malo vežbala i pripazila na ishranu?" Nemam šta da izgubim.
Pročitajte: Mirjana Karanović: Uz pomoć trotineta trenira i duh i telo (foto)
Odmah ste počeli da vežbate?
- Da. Našla sam klub u komšiluku i tad sam čula za doktorku Janu, koja mi je mnogo pomogla savetima i insistiranjem da povedem računa o zdravlju. I ranije sam brzo i bez preciznog plana postizala željenu kilažu. Ali kad mi je 2016. izašao film "Dobra žena“, te i naredne godine dosta sam putovala, nisam vežbala i izgubila sam ritam. Hranila sam se po aerodromima i kafanama, a uletela je i menopauza sa svim promenama koje nosi. Psihički sam se manje-više pomirila s tim, kao i druge žene, računajući da nam svakako sleduje s godinama. Ali morala sam nešto da učinim jer mene su čekale uloge, trebalo je da uđem u neke kostime... Nije mi smetalo to što sam malo "četvrtasta“, ali nisam takva mogla da izađem na scenu i branim lik žene koja treba da bude zgodna. Mesec i po dana vežbala sam i pazila na ishranu. Ali ništa se nije dogodilo.
Ništa?!
- Možda sam smršala pola kilograma. Svesna da nešto nije u redu, ponovo sam otišla kod Jane, koja ništa ne preduzima dok ne dobije sve podatke o stanju vašeg organizma. Uradila sam i analizu krvi, koja je pokazala da mi štitna žlezda ne radi dobro i da je ceo imuni sistem počeo da popušta. Od tada pratim Janina uputstva. Prva četiri meseca nisam uopšte smela da vežbam, samo sam se odmarala. Morala sam da usporim, napustila sam posao na Akademiji umetnosti, promenila prioritete, i već sam se bolje osećala. U međuvremenu, otarasila sam se viška kilograma i osećaja konstantnog umora i nezadovoljstva.
Pročitajte: Mirjana Karanović: Bolest ti se prišunja, bude jedno vreme nevidljiva i onda te samo polomi
Koliko ste smršali?
- Zasad 16 kilograma. Vežbam i dalje, četiri puta nedeljno oko sat vremena, s trenerom. Kupila sam fitnes narukvicu, pratim potrošnju kalorija i zapisujem sve što pojedem. Trudim se da ne lažem sebe. (smeh) Potpuno sam izbacila testa, žitarice, mahunarke, mlečne proizvode, a pošto ne jedem meso, živim od povrća i ribe. Dozvoljene su mi i semenke i suvo voće u ograničanim količinama.
Na njenom jelovniku se već gotovo tri decenije ne nalazi meso
Kad ste prestali da jedete meso?
- Pre 27 godina. Nikad ga nisam ni volela, a kad sam otkrila makrobiotičku ishranu, prešla sam na integralni pirinač i povrće.
Nedostaju li vam slatkiši?
- Moja slast bila su peciva, a ne slatkiši.
Sanjate li burek?
- Možda ponekad. (smeh) Kao što ponekad pojedem hleb. Letos sam na moru jela riblju čorbu i nisam odolela da ne umočim malo hleba. Uvek sam volela moču.
Pročitajte: Mirjana Karanović se ne predaje godinama, ali ni kilogramima (video)
Kako to izgleda kad vi baš ništa ne radite?
- Gledam televiziju, što je za mene čist luksuz. Najčešće gledam filmove, serije i emisije o renoviranju kuća, ljudima koji kupuju privatna ostrva, organizacije zabava i venčanja. Dopada mi se krajnji ishod; akteri tih rijalitija predstavljaju se na jedan način, a posle vidimo da je to umivenija verzija učesnika koji su daleko ekstremniji u svojim budalaštinama. Šetam se pored reke, družim se s prijateljima i braćom.
Šta vam trenutno pričinjava najveće zadovoljstvo?
- Otkrivanje novih kreativnih mogućnosti kakve su režija, pisanje scenarija. Radujem se tome kao dete jer sam početnik u toj sferi. Obraduju me i pozivi da igram ulogu, zanimljivu, novu, drugačiju.
Pročitajte: Mirjana Karanović: Kada se zaljubim postajem potpuno neuračunljiva
Ima li takvih, s obzirom na to da ste ih dosad odigrali na stotine?
- Ima uvek. Dolaze mladi pisci, reditelji, svet se menja... Bez obzira na to što godine prolaze i možda ne mogu da idem ukorak s mlađima, verujem da je dobro da se te prpošne, buntovne, prepotentne energije mladosti sudare s mojim iskustvom, sujetom, ambicijom. To može da bude zanimljivo, pogotovo kad se matori i mladi udruže oko zajedničkog cilja, što se u pozorištu uvek primeti više nego na filmu. Jer, probe traju dugo, na njima se družimo, delimo ideje, energiju.
Kako bi trebalo da izgleda idealno pozorište iz vašeg ugla?
- Bilo bi to mesto gde se dolazi ne zbog plate, već da bi se podelili radost i zajednički ciljevi. U tom smislu ceo pozorišni sistem je okoštao. Glumci se zaposle i računaju na to da će biti tu do smrti, retko se iz ljubavi okupljaju oko nekog projekta. Najbolji teatar jeste onaj u kom zajednički navijamo, imamo ambiciju i radujemo se što smo tu.
Često ste angažovani i u nezavisnim produkcijama.
- Radim i tamo, ali ne za platu već za honorar, od kog živim. Ali novac nije najvažnija stvar, možete ga zaraditi na razne načine. Moj kolega Vilijam Defo igra u blokbasterima i od tih para finansira svoje pozorište i živi. To može u Americi, a kod nas od para za glavnu ulogu u filmu možete da renovirate pola kupatila ili platite letovanje. Poenta nije u izboru, već u činjenici da je tako.
Mirijana Karanović- Večiti buntovnik
Večiti ste buntovnik i, mada je to s razlogom, jeste li se umorili od borbe za prava drugih?
- Sto puta sam rekla da neću više, ali ne možete protiv prirode.
Kažu da su buntovnici, u stvari, nežne i ranjive osobe.
- Uvek je reč o kontrastima. Postoje ljudi koji su jednostavnije postavili razne slojeve, pa tako imate one koji izgledaju kao princeze i prinčevi, a zapravo su sadisti i zle osobe. Takođe, postoje ovakvi kao ja, aždaje, a zapravo su iznutra veoma saosećajna bića. Ali priroda je čudo. Nedavno sam prisustvovala sceni u kojoj mladić s malim psom urla na starijeg čoveka zato što hrani macu. Umešala sam se, naravno, i mladić je agresiju prebacio na mene iako sam ga samo pitala zašto viče. Svom psu naredio je da skoči na mene, ali on nije baš skapirao naredbu, već je počeo da laje i okreće se levo-desno. (smeh) Pojavila se i devojka koja mrzi mačke... Ne razumem kako ikome ko drži kuče kod kuće može da smeta što neko hrani mače. Morala sam da se umešam.
Pročitajte: Mirjana Karanović- Živimo u jednoj tragediji koja na trenutke deluje nadrealno (video)
Branili ste i decu iz ulice pred mamom iako su vam pojeli celu užinu, pa vas je grdila zbog toga.
- Jednom me je i istukla. (smeh) Jedinica sam i oduvek imam potrebu da se primaknem nekim ljudima, bar da komuniciramo. Ta komunikacija nije uvek med i mleko, ali otvoreno ulazim u nju i primam ljude u svoj svet. Ne u intimu, i ne pričam o dešavanjima u spavaćoj sobi, ali o nekim ljudskim stvarima hoću da diskutujem. Nerviraju me bahatost i netolerancija, ranije sam i sama burno reagovala na provokacije, a sad znam da ne smem da psujem i vređam, pa sam devojci kojoj smetaju mačke rekla samo: "Sram vas bilo.“ Biću kao ona stara učiteljica, potpuno ću se povući i govoriću: "Idi u peršun.“ (smeh)
