Iako su zbog situacije sa virusom mnogi skloni da 2020. “otpišu” ili uz nju stave naznaku “ne ponovila se”, Miljani Gavrilović donela je samo radost. Sreća po kojoj će pamtiti “godinu korone” zove se Vukadin i sada ima dva i po meseca. Za mladu glumicu i njenog supruga Miloša podjednako srećna bila je i 2018, kada je na svet stigla ćerka Miona, čiji je rečnik toliko bogat da je teško poverovati da ima dve godine i koji mesec više. Šarmantna devojčica, koju smo privoleli da pozira pred foto-aparatom obećanjem da će kasnije moći da se igra sa umiljatim mačetom, bez mnogo muke “nametnula” se kao prva tema za razgovor sa njenom mamom.
‒ Niste prvi koji ste primetili da je napredna za svoj uzrast i hvala vam na tome. Ne bih da zvučim poput sujetnih majki koje rečenicu počinju sa “nije što je moja”, tako da ne potenciram njene vrline, ali pažljivo osluškujem reakciju okoline. Ne uzdižem je, smatram da to nije dobro za dečju psihu, ali ne zaboravljam da je pohvalim kad uradi nešto dobro. Bila je nešto starija od godinu dana kada je toliko precizno nacrtala bubamaru da sam ostala zapanjena. Od tada ne prestaje da nas iznenađuje ‒ iskrena je Miljana.
Pročitajte: Miljana Gavrilović – Upečatljiva i ekstravagantna
View this post on Instagram
‒ Prvih šest meseci provela je u mom naručju, spavala mi je na grudima. Čim bi je spustili u krevetac, negodovala bi toliko glasno da nije bilo druge nego da joj ugađamo. Sa Vukadinom je druga priča. Pošto smo bili deo bebi-frendli programa pribojavala sam se da neće hteti da se odvoji od mene kad dođemo kući, što bi bilo nezgodno pošto imam i starije dete, ali to se nije dogodilo. Štaviše, imam sreće da se njihov ritam funkcionisanja uklapa na najbolji način. Vukadin se obično uspava pre Mione, pa onda mogu njoj da se posvetim.
Iako je bila svesna da sa dvoje male dece neće biti jednostavno, nije se uplašila izazova, naprotiv.
‒ Rekla sam sebi: ako si se snašla sa jednim detetom, snaći ćeš se i sa dvoje. Jasno mi je da ta mala bića imaju svoju energiju i karakter, da se rađaju sa određenim temperamentom, ali priroda je sve savršeno uredila. Osim ljubavi, treba im pružiti i pažnju. Nije poenta da dete bude uz vas, a da vi za to vreme gledate u ekran telefona ili televizora. Sve što uložite u decu višestruko će vam se vratiti. Ja sam možda u blagoj prednosti u odnosu na druge roditelje, jer smo se na akademiji bavili sobom, ali i raznim likovima, tako da mi dečja psihologija nije nepoznanica. Vukadina sam dočekala opušteno, možda i zato što je Miona odlučila da se osamostali pre vremena. (smeh) Rano je odbacila pelene, ume sama da jede, pa i da nađe sebi zabavu, a ja za to vreme mogu da obavim nešto po kući.
Druga trudnoća i porođaj poklopili su se sa epidemijom korone. Uprkos vanrednim okolnostima Miljana tvrdi da za strah i paniku nije znala.
‒ Moj stav je bio kako svima, tako i meni. Pridržavala sam se propisanih mera, ali nisam išla u krajnosti da, na primer, ne skidam masku. Ni tada, ni sada. Možda je na moju smirenost tokom trudnoće uticao duži boravak na selu. Stvarno ne znam kako bih podnela višednevni boravak u karantinu. Miona je uživala u prirodi, imala je i drugare. Čini mi se da je tih mesec dana bila raspoloženija, bolje je jela, porasla je...
Kada se povede razgovor o porođaju, otkriva zanimljivu anegdotu:
‒ Pet dana pre termina za porođaj sa Mionom svratili su nam u goste Tamara Dragičević i Petar Benčina sa ćerkom. Malo sam nosila Stašu, šaleći se u fazonu “možda pogura stvar”, i idućeg jutra ‒ eto Mione! Slična situacija ponovila se i uoči drugog odlaska u porodilište, s tim što je ovaj put došla Nina Janković sa sinom Vukašinom. Sela sam da ručam, šaleći se: “Bolje da jedem pre nego što mi pukne vodenjak”. Treba li napomenuti da je i Vukadin stigao koji dan ranije?” (smeh)
Miljana Gavrilović pripada jednoj od najuspešnijih glumačkih generacija, a još je značajnije reći da su njih dvanaestoro sa klase do danas ostali nerazdvojni prijatelji.
‒ Dok sam bila u bolnici obavestili su me, preko naše „Viber“ grupe, da za Vukadina pripremaju proslavu dobrodošlice, ali da bi voleli da dođem i ja kako bismo svi bili na okupu. Odgovorila sam im: “Ako se pojavim pet dana posle porođaja, očekujem da me ispoštujete kao kraljicu”. I stvarno je tako bilo. Nahranila sam Vukadina i izašla iz kuće na dva sata. Dočekali su me sa poklonima za bebu, Anja Alač napravila je tortu... Malo je reći da su me raznežili. Miloš Biković je tih dana bio u Srbiji, kao i Jelisaveta Orašanin, tako da smo prvi put posle dve godine ponovo bili u punom sastavu.
Pročitajte: Miljana Gavrilović - Ja sam igrač na duge staze
View this post on Instagram
U privatnom životu Miljana može da računa na podršku supruga Miloša, sa kojim je šest i po godina.
‒ Kod nas je sve išlo spontano, korak po korak, ali uvek smo bili usmereni prema istom cilju. U suprotnom ne bismo opstali. Pre nego što su stigla deca imali smo dovoljno vremena da se upoznamo, da proverimo kako funkcionišemo zajedno, koji su nam prioriteti. Miloš je informatičar, ima posao sa klasičnim radnim vremenom i svaki slobodan trenutak posvećuje porodici. Nikada nije bio tip koji izlazi, lumpuje ili ima neke svoje “ventile”. Ostao je isti kao kada sam ga upoznala. Ni ja se nisam promenila. Nema laži, nema prevare. Mnogo mi pomaže oko dece. Tek prvih nekoliko dana posle Mioninog rođenja pribojavao se da je uzme, što je slučaj sa većinom muškaraca, ali odavno je ušao u rutinu. Nemam nijednu primedbu na muža. (smeh)
Zvezda serije “Folk”, koja se trenutno reprizira, baš kao i “Sumnjiva lica”, u kojoj je takođe ostvarila zapaženu ulogu, ima status slobodnog umetnika. Bez stalnog je zaposlenja, a u šali kaže da bi filmadžije trebalo podsetiti da žena i u trudnoći, i posle porođaja, može da glumi.
‒ Nisam imala neki veći projekat otkako se Miona rodila. Bila je zahtevna beba, nije bilo šanse da se odvojim od nje. Žao mi je što je korona zaustavila promociju filma “Hotel Beograd” i odlaske na festivale. Spremna sam da se vratim na posao, ali moram priznati da sam malo van tokova. Ne znam u kom trenutku se izgubilo poštovanje prema glumcu, pa više niko ne pravi kastinge. Iako sam deo branše, tek usput čujem da se nešto priprema ili snima. Uloge se dobijaju po preporuci ili tako što reditelj pozove glumca sa kojim je sarađivao, i nemam ništa protiv toga. Ipak, mislim da bi trebalo obratiti pažnju i na mlade ljude koji mogu mnogo da ponude. Među njima sam i ja. Sposobna sam da odigram širok dijapazon uloga, ali nažalost nema prilike.
Priču pročitajte u novom broju magazina “Hello!” koji je od 7. avgusta u prodaji
Komentari (0)