Pesme Olivera Dragojevića orile su se ove čarobne noći i čule u čitavom Splitu

Tesna je bila splitska “Spaladium arena” za sve koji su želeli da prisustvuju veličanstvenom koncertu u čast Olivera Dragojevića, održanom 7. decembra, na dan rođenja legendarnog pevača. O tom muzičkom spektaklu pričalo se mesecima unazad, a ulaznice su planule istog časa kada je najavljen. Nije ni čudo što se po celom Splitu tražila karta više, iako su svi znali da ih je nemoguće naći.

Koncert “Vridilo je” nazvan je po Oliverovoj pesmi i istoimenom albumu iz 2005. godine. No, čule su se i mnoge druge kompozicije te subotnje večeri u Splitu, na koji je s vremena na vreme padala kiša, kao da je želela da podseti koliko ovom lepom gradu na Jadranu, ali i celom regionu i svetu muzike, nedostaje “kosmički Dalmatinac”.

Oliver Dragojević nije uvek bio na vrhu: Kada se prvi put pojavio na Splitskom festivalu, ovo je bila reakcija javnosti!

Bio je to i svojevrsni nastavak priče o “Oliverovih 70” - koncertu koji je pre dve godine Oliver planirao na istom mestu povodom jubilarnog 70. rođendana, ali ga je teška bolest sprečila da izađe na pozornicu.

“Čoveka možda više neće biti fizički, ali će njegova dela ostati”

Veče puno pomešanih emocija počelo je snimkom u kojem je između ostalog rekao da “čoveka možda više neće biti fizički, ali će njegova dela ostati”. Te reči potvrdili su i bezvremeni hitovi koji su se pevali glasno, uz osmeh na licu, a i kroz suze.

Negde u dvorani bio je razvijen transparent sa natpisom “Sve bi dali da si tu”, kao aluzija na čuvenu baladu. Kakav je “Trag u beskraju” ostavio podsetio nas je sjajni hor “Izvor”, a potom su se na sceni ređale ostale večne pesme i Oliverovi prijatelji – Tedi Spalato, Stjepan Hauser, Petar Grašo, Gibonni, grupa “Delfini” s kojom je počeo karijeru i drugi vrhunski muzičari s kojima je sarađivao tokom pet decenija duge karijere.

Prošetali smo se “Skalinadom”, čula se nostalgična “Malinkonija”, evergrin “Oprosti mi, pape” koji je Momčilo Popadić napisao za “Split '78.” dok je sedeo u kultnom kafiću “Gaga” na Narodnom trgu, poleteo je i “Galeb”, koji je 1975. na čuvenoj muzičkoj smotri na Prokurativama ostao bez nagrade, ali je kasnije proglašen za najbolju pesmu u istoriji ovog festivala...

Oliverovi prijatelji pevali su iz dubine duše

Gibonni je otpevao “Cesaricu”, “U ljubav vjere nemam” - duet sa Oliverom, ali ovog puta bez njega, Grašo je ponovo podigao gledaoce na noge uz “Nedostaješ mi ti”...

Čule su se “Romanca”, “ Nocturno”, “Što to bješe ljubav”, “Tko sam ja da ti sudim”, “Kad mi dođeš ti”... Negde pred kraj svi su zapevali antologijsku “Vjeruj u ljubav”.

Na video-zidu smenjivale su se crno-bele fotografije, porodične i sa prijateljima, sa nekima kojih odavno nema poput Zdenka Runjića i Borisa Dvornika. Emocije su se probudile uz snimke poslednjeg puta starog morskog vuka, kada je prošlog juna, praćen stotinama brodova, krenuo na svoju poslednju plovidbu kući, na Korčulu.

U tami Arene caklile su se oči, ali i bezbroj iskri – mobilnih telefona, koje su pratile gotovo svaku pesmu.

U publici su bili i Oliverova supruga Vesna, sinovi, unuci. U publici bi, da se moglo, bio ceo Split. Vridilo je.