Rodni grad Marijane Tabaković je Berane || Hello Magazin!

Rodni grad Marijane Tabaković je Berane

Kada je svojevremeno prešla sa TV Prva na televiziju Una, gde je danas glavna i odgovorna urednica dnevnog programa, Marijana Tabaković javnost je o tome obavestila u intervjuu koji je dala za HELLO!.

Tada je rekla da od sebe ima velika očekivanja, kao i da uvek gleda da podigne lestvicu. Tri godine kasnije, Marijana priznaje da je ispunila zadate ciljeve, pa i više od toga.

- Drago mi je da sam dobila priliku da učestvujem u osmišljavanju dva, sada već prepoznatljiva formata, “Popodne” i “Podne”. Najzahtevnija sam prema sebi jer smatram da svako od nas uvek može bolje. Sada s ponosom mogu reći da je emisija “Podne” dobitnik nagrade “Digital awards” za najbolju informativnu emisiju u ovoj godini. To je ogroman vetar u leđa za dalje zajedničke poduhvate.

Pročitajte HELLO! iza scene - Dušan Macura otkriva šta bi, da može, pitao Milorada Milinkovića, kao i da li je vreme za ljubav

Marijana Tabaković dugi niz godina je u srećnom braku, a sin Pavle i ćerka Petra centar su njenog sveta.

Roditeljske "lekcije" koje danas primenjuje ponela je iz porodičnog doma, pa sina i ćerku vaspitava vođena istim principima kojima su se vodili njeni roditelji. U rodno Berane odlazi kad god ima vremena, a poslednjih godina svaki susret sa domom ispunjen je tugom.

- Nikada se nisam u potpunosti odvojila od te kuće. Bude ljudima čudno kada to kažem, ali taj osećaj radosti kada idem tamo, ali i tuge kada odlazim, rečima ne umem da objasnim. Sada, kada skoro godinu dana moje majke više nema, taj kućni prag ima još veći značaj, a nedostajanje je još jače i teže – kaže Marijana Tabaković,.

Za HELLO! podelila anegdotu iz detinjstva koja se i dalje prepričava.

- Bila sam mirno i poslušno dete, ali je kombinacija mog starijeg brata Marka i mene dovodila do raznih zanimljivih situacija, odnosno nestašluka. Iako pored njega imam još jednog starijeg brata, nas dvoje smo bili nerazdvojni. Marko je uvek bio spreman za neku akciju, a ja sam kao prava sestra bila uvek tu da podržim. (smeh)

- Jednom prilikom umalo nismo zapalili kuću, jer smo u njenoj blizini palili logorsku vatru. Svega što se sećam nakon toga jeste kako skoro ceo komšiluk gasi vatru, koja je zahvatila i jedan deo dvorišta. Sećam se i naše majke koja nas ispituje mirnim glasom, uveravajući nas da nećemo dobiti batine, samo da priznamo ko je od nas dvoje zapalio vatru. Ostali smo dosledni tome da je to bila zajednička akcija. Danas je to simpatična anegdota koje se uvek s osmehom prisetimo.