Porodica Maje Mandžuke ima srećan broj || Hello Magazin!

Porodica Maje Mandžuke ima srećan broj

Nova domaća serija “Izazov” na male ekrane vratila je Maju Mandžuku. Lepa glumica ovog puta našla se i u ulozi producenta, a sama je pisala i sinopsis. “Izazov” kroz 24 epizode donosi priču o Sari, Beograđanki sa njujorškom adresom, koju splet okolnosti vraća u rodni grad, gde je čekaju stari prijatelji i novi izazovi. O njenim američkim danima, novom profesionalnom iskustvu, porodici, ljubavi i deci pričali smo sa Majom neposredno nakon što je serija počela da se prikazuje.

Da li ste, dok ste gledali prve dve epizode, pomislili makar na tren: “Ovo je moglo i drugačije”?

- Čim smo završili snimanje reditelj Vlada Aleksić, montažer Aref Zaabi i ja ušli smo u montažu i nastavili sa radom, tako da sam sve epizode odgledala više puta i pre nego što su stigle do gledalaca. Iz ove perspektive mogu samo da ponovim Čoline reči: “Ništa ja tu ne bih dir'o”. (smeh) Videćemo šta će publika reći, a moram priznati da mi fale kritike stručnih ljudi čija reč je nekada imala “težinu”.

Pročitajte Maja Mandžuka ekskluzivno za HELLO! o majčinstvu i udaji u Americi

Čija reč je vama posebno važna, a istovremeno od nje pomalo i strepite?

- Najviše mi znači mišljenje moje mame. Šta god da uradim jedva čekam da čujem njen sud, dok mi podsvest šapuće “da li si spremna za to”. Šalu na stranu, ona je iz ovog sveta: osnovala je više katedri i predavala na FDU, a producirala je i brojne uspešne predstave i filmove. Što se tiče “Izazova” zadovoljna sam onim što mi je rekla.

Imajući u vidu da ste startovali 13. septembra, reklo bi se da niste sujeverni.

- Nisam, šta više, jako volim taj broj. U mojoj porodici vezan je samo za lepa dešavanja. Moji roditelji venčali su se 13. jula i, evo, ovog leta proslavili su 50 godina braka. Baka i deka su se, takođe, uzeli 13. u meseci. Dugo smo živeli u stanu broj 13 na Crvenom krstu. Čak sam i jednu glumicu, koja ima važnu ulogu u seriji, upoznala na taj datum. To mi je srećan broj.

Ostaje vam još da odigrate neku igru na sreću.

- Probala sam, svojevremeno, u Las Vegasu da igram rulet, ali nisam se proslavila. Neće me kocka.

Onda se sigurno prepoznajete u onoj izreci: Ko nema sreće u kocki, ima u ljubavi.

- Možemo li pitanja o ljubavi da ostavimo za kraj intervjua? (smeh)

Navikli smo da uz vaše ime stoji odrednica “glumica”, sada ste i “kreativni producent”. Šta je veći izazov za vas?

- U Beogradu sam diplomirala produkciju, u Americi sam završila glumu. Oba posla su moja ljubav i nisu mi strana. Znanje koje sam stekla na fakultetu, a nadogradila radeći u inostranstvu na sjajnim projektima, sada sam primenila u praksi.

- Koliko se razlikuje način rada u Srbiji u odnosu na Ameriku? Da li je tačno da tamo svaki glumac ima svoju prikolicu na setu?

- Imala sam tu sreću da sam već na prvom snimanju dobila trejler, i to pored sada pokojnog Majkla Medsena. Glumci imaju sjajne uslove, ali i budžeti su veći. Svi su maksimalno profesionalni, a posao se odrađuje bez obzira da li ste bolesni ili imate neki problem. Ono što kod nas volim, a što se nije promenilo, jeste opuštena atmosfera, a često se rode i drugarstva. Ipak, moram da se ogradim - snimala sam ovde dosta, ali nisam baš uvek osetila prijateljsku energiju.

Da li su glumci koji su dobili uloge u “Izazovu” vaši prijatelji?

- Kriterijum za dobijanje uloge je profesionalni kvalitet, nikako prijateljski, emotivni ili porodični odnos. To je lekcija koju sam naučila u Americi. Kroz prvu sezonu “Izazova” prošlo je 62 glumaca, protekcije nije bilo.

Koja vam je prva asocijacija na reč – izazov?

- Iskušenja i odluke sa kojima se svakodnevno suočavamo. Što se mene tiče, dozvoljeno je i pasti, ali važno je pokušati, važno je imati hrabrost da se uhvatiš u koštac sa onim što ti dolazi u susret. Ljudi na iste izazove reaguju drugačije, ali u tome i jeste čar života.

Nema sumnje da je izazov bilo i povlačenje na vrhuncu popularnosti. Da li bi vaša glumačka karijera išla drugim putem da ste ostali u Beogradu?

- Sigurno bi. U to vreme stizale su mi fantastične ponude za nove projekte, što u Srbiji, što u okolnim držvama. I dok sam bila u Americi zvali su me za neke telenovele koje su se tek pojavile i bile jako gledane, da ne govorim o finansijskoj strani priče. Ne mislim da sam pogrešila što sam sve to odbila. Meni je tamo život bio stvarno bajkovit.

Šta se onda desi pa kažete: Ovo mi više ne odgovara, vraćam se kući?

- Okolnosti. Nisam od onih koji imaju precizno utvrđen plan za narednih deset godina, kod mene se stvari odvijaju spontano. Tako se desio jedan projekat u Srbiji, drugi, stigla je korona, i ja sam ostala. I drago mi je što je tako. Generalno, u svetu su se stvari promenile i mnogi ljudi su odlučili da se vrate.

I ovde se mnogo toga promenilo.

- Naravno, ali u tom nekom užem krugu u kojem se krećem sve je ostalo isto. Ljudi se nisu promenili. Dolazila sam u Beograd kad god sam imala prilike, ali to je najviše bilo po dve nedelje leti ili zimi, kad imam godišnji odmor. Svi su mi mnogo nedostajali.

U kojim situacijama ste, tokom boravka u Americi, pomišljali:”E, da sam sada kod kuće”?

- Uglavnom kada postoji povod da se okupimo: za slavu, rođendane, Božić ili Uskrs. Maštala sam kako bi bilo divno da mogu da se teleportujem, Onda bih okupila prijatelje i sama organizovala neko malo slavlje. I dalje imam dve adrese, ali ne mogu reći da mi nedostaje Amerika. Možda neki restorani i, svakako, prijatelji. Ali, posećujemo se.

Pre promocije ove serije dugo se niste pojavljivali u medijima.

- Od 16. godine sam deo javnog sveta. Uvek sam se trudila da u medijima budem opravdanim povodom, ne samo da bi izašla moja slika. To me nikada nije zanimalo.

Kad već pominjemo slike, fotografije Miše Obradovića koje prate ovaj intervjuu prikazuju vas u drugačijem svetlu od onog na koji smo navikli.

- Veliki sam komformista, volim da mi je udobno u onome što nosim, i uglavnom sam u nekom sportskom fazonu. Ni sama ne znam koliko puta su mi najbliži rekli: “Majo, sredi se malo, obuci haljinu i štikle”. (smeh) Možda će se pojedini iznenaditi kada me vide ovako “skockanu”, ali pravo da vam kažem sve je došlo spontano. Lepo vreme, lepa atmosfera, lep povod, što da ne iskoristimo da bude šareno i veselo.

Opšta konstatacija je da se niste promenili.

- Fizički možda nisam, ali osećam kod sebe velike promene i to pre svega u odnosu prema ljudima, u odlukama koje donosim. Znanje i životno iskustvo učine svoje.

Jeste li počeli da krijete godine?

- Ma kakvi, to nikada neću raditi. Ponosna sam na svaku svoju godinu, pa i poneku boricu. U suštini, bitna je energija i kako se čovek oseća. Sve ostalo je broj. A da godine prolaze vidim najbolje po deci. Eto, stariji sin moje sestre, sa kojim sam se slikala za novine dok je bio još mali, danas ima 26 godina.

Osećate li pritisak okoline da se ostvarite kao majka?

- Nikada u životu nisam osetila takav pritisak, ni od strane roditelja, ni od strane prijatelja. Da sam htela imala bih porodicu. Deca su nešto najlepše na svetu, ali znače i nastavak loze, a ja sam ponosna na svoj rodoslov. Ipak, jako sam izbirljiva. Taj neko neko mora biti idealan da bih formirala porodicu. To se još nije desilo, što ne znači da se neće desiti sutra. Kao što ne znači da možda neću usvojiti dete. To mi je divno i humano.

Vaša koleginica Katarina Radivojević svojevremeno je pričala o zamrzavanju jajnih ćelija.

- Majčinstvo je divna tema, o kojoj treba pričati. Mnogo je parova koji ne mogu da se ostvare kao roditelji, ali medicina danas čini čuda. Ja navijam da se rađa što više dece, za sve ima mesta na kugli zemaljskoj. Meni su, za sada, na prvom mestu sestrići.

Jeste li ih razmazili?

- Najbolja sam tetka na svetu. (smeh) Moja rođena sestra ima dva sina, a jako sam vezana i za decu mog brata od strica i sestre od tetke. Maksimalno sam im posvećena, mada sam možda najviše vezana za Mateju, koji se prvi rodio. Kad je bio mali svuda sam ga vodila sa sobom. Kasnije je dobio stipendiju u Americi, a ja sam čim se javi sedala u prvi avion i odlazila kod njega da ne bude sam kad su praznici ili raspust.

Hoće li neko od njih postati glumac?

- To ih ne zanima. Šta više, ovi mlađi su tek skoro shvatili da sam javna ličnost. Čuju od drugara, za njih sam ja samo tetka.

Nije tajna da ste kumovali poznanstvu Marije Kilibarde i Baneta Vučelića. Jesu li prijatelji pokušavali vas da upoznaju sa nekim?

- Jesu jednom, ali ja to ne volim. Moje okruženje zna da sam vrlo izbirljiva po tom pitanju i najbolje je da to prepuste meni. Sa druge strane, provodadžisanje mi odlično ide. Stvarno sam mnogo parova usrećila i sad u šali razmatramo mogućnost da otvorim agenciju za posredovanje. (smeh)