Vesna Dedić: Imala sam loše iskustvo sa bračnim zavetima i ne bih opet iskušavala sudbinu || Hello Magazin!

Jedno od najpoznatijih televizijskih lica i spisateljica čiji romani gotovo po pravilu postaju bestseleri, Vesna Dedić na ovogodišnjem “Sajmu knjiga” predstaviće novo, dopunjeno izdanje svog prvog romana “Kao leto”, prvi put objavljeno 2001. godine. Od tada do danas u životu poznate voditeljke promenilo se mnogo toga, postala je vlasnica sopstvene izdavačke kuće “Dedić”. Iako nerado govori o emotivnom životu, šarmantna Crnogorka sa beogradskom adresom intimu vešto krije iza osmeha zadovoljne žene i majke, radujući se novoj knjizi, o kojoj govori na početku razgovora za “Hello!”.

- Moje čitateljke tražile su da kupe i taj roman koji odavno nije u prodaji. Kada sam ga ja pročitala, u nameri da ga objavim, shvatila sam da je dosadan. Ima divnu ljubavnu priču i delove o bombardovanju 1999. godine, skloništima i kasetnim bombama, koje svi želimo da zaboravimo. Tako sam te ratne delove stavila na “delete” i dopisala predivnu ljubavnu priču, melodramu o Loli, studentkinji iz Niša, koja se zaljubljuje u beogradskog slikara i bogataša Danila - otkriva spisateljica, koja je naklonost publike stekla kultnom emisijom "Balkanskom ulicom", čiji visoki rejting na Radio-televiziji Srbije s godinama ostaje nepromenjen.

I baš kao što u svojim emisijama arhivira sudbine poznatih, Vesna kaže da u svojim knjigama delimično arhivira svoju.

- Sve što mi se desilo, i lepo i ružno, i vere i nevere, i izdaje i prijateljstva, i snove i javu, i strast i ravnodušnost, sve sam utkala u neki od svojih sedam romana. Zbog toga teško pričam o intimi u novinama, jer sam sve svoje ljubavi, razvod, dileme, nezadovoljstva, suze, trenutke beskrajne sreće utkala u svoje melodrame. Naravno, ja živim jedan mali život čiji bi sadržaj bio nedovoljan i za pola romana i zato sam zahvalna Bogu što mi je dao talenat i emotivnost da umem da doživim i ispišem i sudbine drugih ljudi kao svoje.

Iako Vesnini romani u knjižarama zauzimaju mesto na policama sa najboljim tiražom, kaže da se nikada ne bi odrekla rada na televiziji.
- Volim televiziju, miris studija, nervozu u montaži, razgovore sa kolegama o temama i gostima, strepnju pred svaki intervju da li će biti zanimljiv. Uostalom, lično se osećam mnogo bližom Opri Vinfri nego Ernestu Hemingveju. Novinarstvo je zanat i ljubav, a pisanje je strast, a strast je kao leto, brzo prođe.

Vesnina kćerka Lenka nije previše upućena u njenu karijeru, kako onu koju stvara na malim ekranima, tako ni onu koju ispisuje perom.
- Lenka ne gleda “Balkanskom ulicom”, ne čita moje romane i već šest godina odbija da se pojavljuje u medijima kao moja kćerka. Pre nekoliko godina kada su je novinari na mojoj promociji pitali kako komentariše moj uspeh, rekla je da ona zaista ne zna ništa o tome, jer sam ja njena mama. Mnogo čita, ali neke druge pisce i iskreno, volim što je to tako - iskrena je majka petnaestogodišnje tinejdžerke, koja je u septembru upisala japansko odeljenje u Filološkoj gimnaziji i svoju majku učinila naročito ponosnom.

Iako kod kćerke prepoznaje talenat da krene njenim stopama, ističe da su Lenkine želje trenutno potpuno drugačije. U periodu života kada je kćerki najpouzdaniji savetodavac, Vesna otkriva koje savete ona traži od svoje jedinice.
- Tražim joj savete kada je reč o nekim mojim životnim odlukama, koje se odnose i na njenu sreću, i beskrajno sam srećna što nikada nije bila samoživa, ali ni podanički širokogruda. Naravno, kada krećem u grad, na snimanje ili na njen roditeljski, tražim savete o dužini haljine ili dubini izreza i primetno je da me je svela na tri boje i zakopčane modele. I naravno, konsultujemo se kada je reč o naslovima romana i posvetama u kojima je uvek i njeno ime.

Mada je spremna da usvoji svaku sugestiju svoje gimnazijalke, Vesna kaže da je u kući čvrst autoritet nežnog srca.
- Tako je najbolje i za mene i za nju. Videla je ona mene i kako plačem i kako sam povređena, ali ona nikada nije bila uzrok tome. Nas dve provodimo mnogo vremena zajedno, najbolje me poznaje, ali je dobar čovek koji ne koristi moje slabosti. Imamo pravilo da mi ništa ne prećutkuje i laž je zabranjena. Istina je ponekad teška za obe, ali uvek lakša nego da živimo u laži.

Izjavom da priželjkuje da još jednom izgovori sudbonosno “da” ali ovoga puta u sirena haljini iznenadila je mnoge, iako bi sa sadašnjom linijom to glatko izvela, kaže da je to bila samo šala.

- Ta vrsta venčanice mi je baš smešna i mislila sam da će ljudi shvatiti da se šalim. Ja nisam maštala o braku i venčanici ni kada sam imala sedamnaest, a kamoli sada, tri decenije kasnije. Ja sam imala loše iskustvo sa tim matičarima i bračnim zavetima, pa ne bih opet iskušavala sudbinu. Ako me ipak neki princ i Lenka nateraju da stanem pred matičara, biće to na obali mora, na primer, u Pržnom i sigurno će orkestar svirati pesmu Lole Novaković “Kap veselja”, kao u romanu “Kao leto” ili “Počnimo ljubav iz početka” kao u knjizi “Čuvaj me”.

Za kraj razgovora, autorka jednog od najgledanijih televizijskih formata, koji se emituje više od jedne decenije, otkriva koliko se njena današnja šetnja Balkanskom ulicom razlikuje od one prve istom trasom.
- Nismo iste ni ja, ni Balkanska ulica. Nisu isti ni šetači, a ni gledaoci. Mislim da moja emisija toliko postoji upravo zbog toga što sam u emisiji atmosferu menjala u skladu sa promenama u glavama i životima mojih gledalaca i sagovornika. Jedna pesma Izeta Sarajlića kaže: "Tražim ulicu za svoje ime. Velike, bučne ulice ostavljam velikanima istorije. Jer, dok je istorija trajala, šta sam ja radio? Prosto, voleo tebe. Najvažnije je da u ulici sa mojim imenom nikada nikog ne zadesi nesreća." Eto, najbitnije je da ni mene ni šetače iz Balkanske nikada ne zadesi nesreća. To je i poruka koju šaljem u svojoj emisiji.