Ana Sofrenović: Izabrala sam kreativni put kojim se ređe ide || Hello Magazin!

Zahvaljujući raskošnom talentu i radoznaloj prirodi umetnica Ana Sofrenović uspeva da ostavi snažan pečat u svemu čime se bavi. Osim po upečatljivim ulogama u najznačajnijim ostvarenjima domaće kinematografije, ova harizmatična glumica poznata je i po svojim džez performansima, a istraživanje glasa poslednjih godina njena je opsesija. Trudeći se da uvek bude van stereotipa i utabanih staza, četrdesetdvogodišnja glumica se pre petnaest godina prvi put iz Srbije odselila za London, a po povratku još mnogo puta se izmeštala na najrazličitije strane sveta. Potrebu da sve u životu radi na svoj način uspela je da prenese i na kćerke, petnaestogodišnju Ivu i desetogodišnju Lenu, koje je dobila u braku sa kolegom Draganom Mićanovićem, sa kojim je ostala u odličnim odnosima posle razvoda braka.
Sa željom da se publici uvek predstavi u novom svetlu, Sofrenovićeva se nekoliko godina nije pojavljivala u domaćim filmovima, da bi potom odigrala snažnu ulogu u ostvarenju Nikole Vukovića „Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa“ čija nas beogradska premijera uskoro očekuje.

Vaš novi film „Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa“ ovog leta premijerno je prikazan na festivalu u Herceg Novom, a potom i na smotrama u Nišu i Leskovcu. Kakva je reakcija publike?

- Na premijeri u Herceg Novom prvi put sam pogledala film, iako to obično uradim pre publike. Imala sam užasnu tremu i bila sam fokusirana na ono što sam ja radila. Primetila sam kako su gledaoci divno disali sa filmom, kako su reagovali na svim mestima koje je Nikola Vuković predvideo za reakciju, bilo da je emotivna ili duhovita. U tom prvom gledanju bila sam u magnovenju, a film sam doživela kasnije, na festivalu u Nišu. Ipak, ne verujem da ću ikada moći da budem objektivna jer sam isuviše u toj priči.

Radujete li se beogradskoj premijeri?
- Ne znam kada će biti premijera u Beogradu, ali me jako zanima kako će reagovati gledaoci jer publika u prestonici je najstroža budući daje izložena najvećem izboru.

Odigrali ste izuzetno zahtevnu žensku ulogu, da li vam je bilo teško da opravdate svoj lik?

- Mislim da je Nikola bio veoma hrabar kada je meni dodelio tu ulogu, jer ovakvih ženskih uloga, sa takvom snagom i rasponom, nema mnogo. Nas dvoje smo imali vrlo dobru saradnju, a i scenario je odlično napisan, tako da se u svakom trenutku znalo šta se tačno igra. Samo je bilo potrebno da sakupim dovoljno snage kada sam u kadru jer su intenzitet koji nosi priča i stanje mog lika veoma jaki.

Koliko vas je kao ženu dirnula ova priča?
- Poseban utisak na mene je ostavio način na koji me je Nikola pozvao da igram u ovom filmu. Tom prilikom rekao mi je da je on posvećen ženama sa ovog podneblja koje su mnogo puta prolazile kroz izuzetno teške situacije u kojima su bile prinuđene da donose teške odluke. Te žene uglavnom žive u senci i mi o njima ne znamo ništa, a ovo je bio način da se one pomenu. Lik žene koju tumačim mora da se žrtvuje, i da od dva zla bira manje. U trenutku kada se u njenoj porodici dešava lom ona ima snage da učini još jedan odvažan postupak. To je postupak za koji ne postoji nagrada, ona to radi da bi očuvala porodicu.

Srećete li često takve žene?
- Vi ne možete njih svakodnevno da srećete, ja znam pojedine za koje verujem da bi imale tu snagu. Za sebe ne znam da li bih imala hrabrosti za tako nešto. Takve žene nećete sresti na crvenim tepisima, mada često žene imaju jedan život za javnost, a potpuno drugačiji je onaj u njima, za koji samo one znaju.

U savremenom svetu žene su sve češće same i samim tim moraju da vuku i muške poteze. Kako se vi snalazite u tome, s obzirom na to da ste već nekoliko godina razvedeni?

- Poslove ne delim na muške i ženske, već samo na one koje mogu ili ne mogu da obavim. Mislim da već dugo ne živimo u svetu u kome postoji luksuz za takvom podelom. Ogromna su očekivanja od muškaraca, a još veća od žena. Proteklih godina žene su se pokazale kao vrlo sposobne i snažne, a muškarci tek moraju da nađu svoje mesto u odnosima koji se pomeraju. Neke sredine i neki muškarci se u tome bolje snalaze, neki ne toliko dobro. Mi, žene, smo sklone da to gledamo iz svoje perspektive i da im poručujemo da se sklone, jer ovo je i dalje dominantno muški svet. Ali taj jaz se sve više smanjuje i normalno je da se i kod njih javlja reakcija na to kako da se adaptiraju, a da ne izgube potpuno svoj identitet. Vrlo mi je zanimljiva pojava gde se čitav svet povezao internetom, a situacije u muško-ženskim odnosima su zapravo potpuno različite. Sva ta mesta komuniciraju i jako je zanimljivo šta će da izađe iz tog dijaloga koji je uspostavljen.

Nedavno ste posle dužeg perioda ponovo igrali u jednom britanskom filmu. Kakve utiske nosite?
- Ne živim u Londonu poslednjih dvanaest godina. Osim toga, neko vreme me nije bilo na filmu, pa mi je zanimljivo što sam se vratila. Poslednjih godina uglavnom sam se bavila istraživanjem glasa, ali kada se fokusira na sledeću stvar, ne znači da sam od prethodne odustala. To je samo moj način da ne upadnem u kolotečinu, jer promene moje kreativne motore drže na dobroj temperaturi.

Da li vam se dešavalo da upadnete u životnu kolotečinu i kako ste se protiv toga izborili?

- Desilo mi se i upravo zbog toga, pre petnaestak godina, odlučila sam da se izmestim odavde i odem u London. Kod nas glumice imaju šansu prvih sedam ili osam godina karijere, a posle toga poslovi jenjavaju i sledeći talas dobrih uloga čeka ih tek kada zađu u ozbiljnije godine. To je vrlo opasan put za jednog umetnika, jer glumac mora kontinuirano da radi na sebi da bi se razvijao. Meni je bila strašna pomisao da me čeka takva sudbina, osim toga smatrala sam da me ima previše, pa sam odlučila da odem. U Velikoj Britaniji zatekao me je uređen sistem, ali je njegova mana to što je ogroman, pa je time i konkurencija žestoka. Ja se nisam izmestila iz jednog u drugi siguran sistem, već sam tamo otišla samlevena. To su teške promene, ali kada jednom to pregurate, vi niste više ista osoba. Posle tog iskustva potpuno drugačije sam se bavila svojim poslom.

Kako ste se zainteresovali za pevanje i performans?
- Za glas se interesujem još od detinjstva, a ljubav prema glumi se pojavila posle muzike. Kada sam kasnije osetila da kao umetnik moram da krenem na neku drugu stranu, i da razvijem još neke svoje veštine, glas je sve to povukao. Moja istraživanja, stipednija koju sam dobila u Americi 2009. godine, odlasci na različite radionice širom sveta, na kojima sam radila sa različitim umetnicima, neverovatno su iskustvo.

Izgleda da ste uspeli da sačuvate dete u sebi, kakav je vaš odnos prema godinama?
- Sada sam u najboljim godinama. Zvuči kao kliše, ali zaista je tako. Mislim da je dolazak interneta i globalno povezivanje, između ostalog, uticalo na razvijanje stava da su godine postale nebitne. Više nije važno koje ste godište, već se vrednuje vaš rad. Osim toga, dostignuća savremene medicine omogućavaju da se produži i fizička mladost.

Razmišljate li o isprobavanju estetske hirurgije?

- Možda ću jednog dana biti primorana da je isprobam, ali za sada još ne. Smatram da bi čovek trebalo da izgleda onako kako se oseća, ali mislim da izgled nije ključna stvar. Nažalost, pritisak društva je stravičan, pogotovu za ljude koji se bave javnom poslu, pa moraju da izgledaju na određeni način. Estetsku hirurgiju izbegavaću dok mogu, ali verovatno ću jednog dana iskoristiti njene prednosti.

Šta radite kada imate loš dan?
- Na dnevnom novou imam padove energije, a podižem je zahvaljujući porodici, prijateljima, muzici i svim drugim stvarima koje volim. Ja ambiciozno živim, od života želim mnogo, a život se ne libi da mi to i naplati.

Kako je biti majka dve tinejdžerke?
- Mislim da je teže pitanje koliko je zanimljivo imati mene za mamu. One su često zrelije od mene, ali kada imate umetnike za roditelje, to je „modus vivendi“, pogotovo ovu vrstu umetnika koji moraju da se kreću. Ja imam veliku potrebu za izmeštanjima, toliku da to i nije pitanje odluke već poriva. One su se tu dobro snašle i zahvaljujući tome brzo rastu. Ljude nekada iznenadi način na koji ja komuniciram sa njima i šta im sve dozvoljavam da isprate, ali ja smatram da ih dobro pratim i da ih dosta dobro spremam za vreme koje stiže. Učim ih da što brže postanu nezavisni i da budu apsolutno sposobne da se brinu o sebi. Ne držim ih čvrsto uz sebe, iako bih volela da više vremena provodimo zajedno, jer njih dve imaju užasno zanimljive karaktere.

Tokom njihovog odrastanja često ste bili odsutni od kuće. Da li ste zbog toga ponekad bili u roditeljskim dilemama?
- Svaki put kada je potrebno da negde idem, makar to bio i poslovni sastanak u Beogradu, imam dilemu. Potrebno je mnogo energije i mnogo odlučivanja na svakodnevnom nivou kada živite mojim načinom života. Pronalaženje kompromisa nije uvek lako, ali ovo čime se bavim nije zanimanje nego poziv. Njih dve to polako shvataju i ne gravitiraju previše ka tome čime se bavim, što mi govori da im sve to nije previše šarmantno. Biće zanimljivo posmatrati šta će izabrati za svoja zanimanja, meni je važno što već sada mnoge stvari jasno posmatraju i mislim da je vrlo malo tema u koje nisu upućene.

Poseduju li umetničke talente?
- Da, to je neminovno kada su im oba roditelja umetnici. Međutim, one su beskrajno radoznale i mislim da će se tražiti, baš kao što sam se i ja dosta tražila. Ono što zasigurno mogu već sada da primetim je da će voditi uzbudljiv život i da neće ići utabanim stazama.

Uživate li u igri sa njima ili se trudite da im budete autoritet?
- Biti deci autoritet u igri je za mene najveći izazov. Da ne budem preveliki autoritet i da ih nesvesno ne teram da se igraju na moj način, već da im omogućim da imaju svoje načine. Često one se prema meni ponašaju kao prema nekome ko je manje zreo od njih, a onda im pokažem da sam, i pored toga što sam razigrana i radoznala, veoma snažna i zrela, kao da ih dosta dobro pratim. Nekada ih iznenadi moja kontradiktornost. Ali mislim da se one na meni i na svom ocu vežbaju za takvu vrstu ljudi i vidim da je slično i njihovo okruženje.

Trudite li se da i vaše kćerkama omogućite da mnogo putuju i otkriju različite strane života?
- One su još u školi i taj sistem ih dosta određuje, ali već sam uspela da ih „inficiram“ i mnogo puta sam ih izmeštala u neke druge sredine. Želim da se sa što više stvari i mogućnosti upoznaju pre nego što budu donosile velike odluke. Vreme u kome izaberete zanimanje i njime se bavite trideset pet godina je prošlo i one će sigurno promeniti nekoliko različitih karijera. Nasledile su lepe kvalitete i od oca i od mene i veoma su snažne ličnosti.

Kakve su vaše ambicije i planovi za budućnost?
- Povezivanje sa umetnicima iz što udaljenijih meridijana i sažimanje svega što sam do sada naučila u jednu celinu. Želim da što više produbim svoje znanje, a da li će to biti kroz ponovno izmeštanje ili neki drugi način edukacije, to ćemo videti.
Imate li privatne ciljeve i želite li da se ponovo ostvarite u ljubavi?
- Imam, ali bih da ih zadržim za sebe.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Frizura i šminka: Petar Trubić za „City hair studio“, tel: 069 / 5728915
Mesto snimanja: „Klub knjizevnika“, Francuska 7, 011 / 262 - 79 - 31