Mirjana Karanović: Nije me sramota što idem kod psihologa || Hello Magazin!

Tokom četiri decenije zavidne glumačke karijere koju su obeležile značajne uloge koje se pamte, kako na filmu tako i u pozorištu, Mirjana Karanović okušala se i kao pisac scenarija i reditelj. Ponosna je na komad „Psihoza u 4 : 48“, koji je prošle godine imao premijeru, u kome se prvi put našla u ulozi reditelja. Poslednjih meseci intenzivno radi na ekranizaciji svog prvog filmskog scenarija pod nazivom „Dobra žena“, u kome tumači glavnu rolu i potpisuje režiju i scenario. O ovom odvažnom poduhvatu priznata umetnica nerado govori, sa željom da delo samo kaže sve.

Velika posvećenost i bezuslovno emotivno davanje u poslu koji radi sa velikim entuzijazmom neminovno prouzrokuju stres, sa kojim se „obračunava“ u fitnes centru. O tome je nedavno govorila i na panel diskusiji agencije „McCann“ povodom istraživanja na temu „Istine o velnesu: Studija o nivou psihofizičkog blagostanja u Srbiji“, a tokom svog izlaganja Mirjana je navela i da su joj omiljene fizičke aktivnosti u detinjstvu bile one kod bake na selu, kao i da su joj grisini i čokolada bile najdraže poslastice. Danas je njena kuhinja zasnovana na makrobiotičkoj ishrani, a „izlete“ sa slatkišima svela je na minimum. U razgovoru za magazin „Hello!“ Mirjana Karanović govori o stilu života koji dugo već vodi, ističući da se promene nisu desile odjednom

- Nikada tu nije bilo nekog podvlačenja crte, niti je postojalo pre i posle. Uvek sam želela da budem fizički aktivna, da budem u formi i srećna u svome telu. Trudim se da ne preterujem ni u čemu, ako preteram sa slatkišima, nastojim da narednih nedelju dana to ne ponovim, retko konzumiram alkohol, možda jednu čašu mesečno, jer mi ne prija, i vodim računa da redovno vežbam. To me ispunjava pozitivnom energijom.

Šta vas čini srećnom?

- Ja sebe činim srećnom. Učinila sam sebe zadovoljnom osobom i ženom.

Kako započinjete dan?

- Uvek ustanem dva sata ranije i za to vreme mogu malo da se izležavam, spremim doručak, provedem vreme na internetu, da se gnjavim po kući, da odlučujem šta ću da obučem toga dana i razmislim o onome što me očekuje. Za mene su ta dva sata najvažniji deo dana. Posle toga, kada krenem, sve nekako ide glatko.

Na koji način provodite slobodno vreme?

- Obožavam da lenčarim i da gledam televiziju. Kada dođem kući, obučem se u pidžamu i sedim, čitam i nigde ne izlazim. Kada nemam nikakve obaveze, ostanem kod kuće ceo dan u pidžami i trudim se da ugodim sebi.

Zbog brzog tempa života stres je danas neminovnost. Kako se nosite sa tim?

- Danas se o stresu govori kao da je neki bauk, nešto jako strašno. Stres je deo života, što sam ja prihvatila kao nešto neminovno. Njega nema jedino ako se ničim ne bavite i ako ste izolovani, a ja ne mogu tako da živim. Ne mogu da sedim na pustinji na pesku i da meditiram. Pokušavam da kontrolišem stres mojim aktivnostima. Osim vežbanja, jedan od najboljih načina da ga se oslobodim je da zovem jednog od moja dva intimna prijatelja ili nekog od četvoro bliskih drugara. Tačno znam koga mogu da gnjavim za šta, i to savršeno funkcioniše

Postoje li problemi koje razgovori sa njima ne mogu da reše?

- Kada baš imam neki veliki problem, tu je psihoterapeut kod koga odem da se posavetujem šta da radim i kako da se ponašam. Bila sam i kod psihijatra, ali to je dosadno, to je strašna analiza. Sa psihoterapeutima možete da se posavetujete u vezi sa nekim situacijama u životu, pogrešnim emotivnim obrascima ili komunikacijom sa ljudima. Često nas ljudi ne razumeju jer šaljemo određenu poruku misleći da ostali to shvataju, a mi im šaljemo nešto potpuno drugo i onda se pitamo zašto se oni ponašaju prema nama na taj način, kada mislimo da to nismo zaslužili. U stvari sam ja ta koja im daje pogrešnu percepciju onoga što hoću, a neko ko se bavi ljudskim ponašanjem u tom slučaju može da pomogne.

Kada ste kod sebe prepoznali to ponašanje?

- To ponašanje je često kod žena, mislimo da muškarci razumeju šta hoćemo kada se naljutimo, da razumeju naše želje i probleme. Ali oni to ne razumeju. Nije to samo problem sa muškarcima, ali stvar je u tome da ljudima nekada morate da kažete šta hoćete, a ne da se uvredite zato što neko nije shvatio šta se sa vama dešava. Često ćutimo i neke stvari potiskujemo u sebi misleći da će neko sam to da otkrije i onda smo nesrećni, neki put i besni i škodimo sebi, a neki put i drugima. To je razlog zbog koga pojedini ljudi piju i drogiraju se, jer postoji ta neka praznina koju se boje da otvore. Mislim da nije u redu da opterećujete prijatelje za neke probleme. Neke stvari moraš da podeliš sa nekim stručnjakom.

Da li ste se suočili sa nekim problemom koji niste mogli da rešite?

- I kada imaš probleme za koje misliš da su užasno veliki i da ih samo ti vidiš i da si sam u tome, kada odeš kod stručnjaka, on ti kaže zbog čega je to tipično, da ti neke smernice i tada se opustiš jer vidiš da to nije nikakva drama i da će proći. Treba naučiti baratati emocijama.

Koliko vam to uspeva?

- Ja sam to naučila, ali nisam znala ranije. Kod nas je tradicija da se o emocijama ne govori i da se pretvaramo da je sve u redu i kada nije.

Dugo vas nismo videli na malim ekranima. Da li će se to možda uskoro promeniti?

- Na malim ekranima u bližoj budućnosti neću ništa raditi. Radim na filmu i u pozorištu, a televiziju ostavljam po strani. Takva je trenutno faza.

Škrti ste na rečima o svom rediteljskom filmskom prvencu. Zbog čega?

- Ne želim još ništa da govorim, dok ne bude sve gotovo. Shvatila sam da ako ja nešto ne uradim, neće niko zakucati na vrata i ispuniti moje želje.

Intervju: Deana Đukić

Foto: Boško Karanović