Nataša Ristić: Nikada neću pristati na podele ljudi prema stasu

Popularna voditeljka emisije „Žene“ Nataša Ristić postala je svetla tačka svim onim ljudima koji muku muče sa viškom kilograma. Ekskluzivno za sajt prva.rs, Nataša objašnjava šta je njena misija, zašto je odlučila da započne borbu protiv kilograma, koliko je smršala i šta joj je najteže palo...

Šta je bio okidač koji te je uveo u borbu protiv viška kilograma?
- Za većinu stvari u životu verovatno mora da dođe neki trenutak, da nešto "kvrcne" ili da jednostavno osetiš da to treba učiniti. Meni je najveći problem, pored sopstvenog nezadovoljstva, predstavljala tiha patnja mog deteta. Nikad to nije prokomentarisao, nikad se nije požalio, ali kada se prvi put u školi pobio jer mu je neko uvredio mamu, znala sam da mi je dužnost da ga ne izlažem toj patnji.

Koliko si smršala i za koji vremenski period?

- Skinula sam četrdesetak kilograma za devet meseci. Kažem "četrdesetak", jer sam za praznike dozvolila sebi nešto greha, vratila neko kilo i sada se ponovo vratila na dijetu. Dakle, biće to večita borba, tu nemam nikakvih iluzija, ali sad su startne pozicije bar malo izmenjene. U moju korist, srećom.

Bez koje hrane ti je bilo najteže?
- Mada su slatkiši moj najveći porok, nisu mi oni najviše nedostajali. Čeznula sam za voćem i salatama koje nisu bile dozvoljene (kupus, šargarepa). Istine radi, ne mogu da kažem da sam dobijala neke napade želje. Kad jednom uđeš u režim, organizam brzo "shvati" šta da očekuje, pa su više oči gladne, nego što zaista ukus pravi probleme.

Da li je i tvoja porodica morala da uloži neki „napor“ od kada si na posebnom režimu ishrane?
- Verujem da je meni to bila najveća podrška. Posebno je važno da na samom početku nema previše iskušenja u okruženju. Suprug i ja smo zajedno krenuli na dijetu, a bake su preuzele Mihailove gastronomske želje i potrebe. Veoma brzo sam navikla na svoju programiranu ishranu i vratila sam se jednoj od svojih omiljenih uloga - velikog maga kuvanja i mešenja.

Koji „trikovi“ pomažu u borbi protiv kilograma?

- Mislim da je veoma važno priznati i suočiti se. I definitvno je sve u glavi. Meni su psihički pomagale male pobede, ono kad prođeš pored pekare ili poslastičarnice, poželiš da uđeš ("pa jedan kolačić nije ništa"), a onda nastaviš, ne uđeš, pobediš i čestitaš sebi. Osetiš ponos zbog čvrstine volje. I mislim da je veoma važno ne dozvoliti jednom "grehu" da povuče druge, kao kad pojedeš kockicu čokolade, pa kažeš: E, sad kad sam prekršila, mogu još nešto da gricnem, pa ću od sutra ponovo da budem disciplinovana. To može da bude posebno opasno, naročito u fazi održavanja težine.

Da li se i tebi kao i mnogim ljudima koji su izgubili puno kilograma desilo da prođeš pored ogledala i ne prepoznaš sebe?
- Zaista je bilo neobično videti sebe i ne prepoznati se. Postojao je jedan period kada sam se doslovno trzala svaki put kad bih prošla pored ogledala. Mnogo godina sam bila "začarana" u telu ogromne žene, svaka, pa i dobra promena jeste šok. Stručnjaci kažu da je često psihološka podrška potrebna i onima koji se dosta promene - na bolje. I izgleda da su u pravu.

Koji si cilj sebi postavila?
- Evo, praznici su prošli i nema više opuštanja. Nazad na dijetu i pojačanu fizičku aktivnost. Cilj je još 12 do 15kg manje.

Šta bi poručila svima koji vode isti „rat“ kao ti?

- Radim već 30 godina ovaj posao, a nikada mi se više ljudi, zapravo žena, nije obraćalo: zaustavljaju me na ulici, pišu preko društvenih mreža. Ponekad se zapitam, ne bez gorčine, da li je najvažnije što sam do sada uradila to što sam uspela da oslabim, ali onda shvatim da mnogo žena zaista ima taj problem i da im je teško da se s njim nose. Zato meni nikada nije teško da stanem, popričam, odgovorim na poruku, bezuslovno podržim. Da se, na kraju, pogledamo u oči: naše društvo ne može da se podiči visokom tolerancijom i osobe sa viškom kilograma su često, svakodnevno izložene diskriminaciji. Nekada je ona prikrivena, sve češće sasvim otvorena. Nikada neću pristati na podele ljudi prema stasu, ali i sama sam prolazila kroz slična iskušenja i znam da je lakše bez tog balasta. Sem toga, debljina nikada nije zdravlje, a ja verujem da je briga o zdravlju odgovornost ne samo prema sebi, već i prema onima koje volite i koji vole vas. Ova bitka koju sam dobila (rat još traje, koliko god da je to "pohabana" fraza), moja je misija u borbi svake osobe koja veruje da joj mogu biti inspiracija ili podrška. Tu je televizija, pa nema laži-nema prevare. Sve se vidi, iz sedmice u sedmicu. Idemo dalje!

Izvor: Prva
Foto: Vladimir Šporčić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +