Lepa Brena: Progovorila o nezgodi u kojoj je teško povređena || Hello Magazin!

Popularna pevačica Lepa Brena imala je nezgodu pre nekoliko dana kada je u Hrvatskoj na jednom letovalištu polomila obe ruke. Brena je ovde boravila sa svojim suprugom Bobom Živojinovićem, a do nezgode je došlo kada se pevačica u jednom trenutku saplela i nezgodno pala. Od tog dana u medijima se pojavljuju razne priče o tome, a mi smo porazgovarali sa Brenom o tome kako se oseća, ko je sve uz nju, kao i kako napreduje oporavak, kada će imati prvu kontrolu, ali i o tome kako je provodila vreme u bolnici u Lovranu, te i ko ju je sve obišao dok je boravila tamo.

- Ne znam ni koliko je prošlo tačno vremena, jer mi je od trenutka kada su mi stavili gips svaki dan isti. Noćas sam prvi put spavala kako treba i što je najvažnije naučila sam da spavam na leđima, što inače ne činim. Znam da su me svi pitali da li imam bolove. Nemam, jer su me lekari snabdeli svim potrebnim medikamentima i sada je na meni da odmaram, idem na fizioterapiju i budem disciplinovana. Iz bolnice su me i pustili da izađem, samo pod uslovom da mi bude obezbeđen psihički mir, koji zaista imam u Novom Vinodolskom i koji sam imala i za sve vreme boravka u bolnici. Ovim putem se zahvaljujem i osoblju i lekarima i svima koji su mi slali poruke sa toplim rečima. Mislim da sam se ovih nekoliko dana isplakala kako nisam odavno i definitivno je iz mene izašla sva bol koja se u svakom čoveku skuplja. I shvatila sam koliko je korisno da se isplačete. Poslednji put sam se ovako osećala, kada sam slomila nogu, dok je Stefan bio beba i sećam se pakla kroz koji smo Boba i ja i moji roditelji prošli u to vreme - rekla nam je Brena.

U medijima su se taksativno pojavljivale informacije. Namerno ili slučajno?
- Kada se sve dogodilo, želela sam da se u medijima dozirano i kontrolisano pojavljuju informacije, jer nije bilo potrebe da se od mene koja sam javna ličnost pravi tolika galama. Svesna sam da je moje zdravstveno stanje intrigiralo ljude, ali nisam samo ja na ovom svetu doživela nešto ovako. U bolnici u Lovranu sam se dosta družila i pričala sa pacijentima i starijim i mlađim od mene i svi su mi odreda rekli „da sam dobro prošla“, što meni u prvi mah nije bila nikakva uteha. Jer ja nisam navikla ni da ovoliko ležim, ni da ovoliko mirujem! Shvatila sam koliko smo svi kada se nađemo u jednoj ovakvoj situaciji, zapravo bespomoćni, da učimo stvari iz početka. Ni slutila nisam da vas činjenica da možete da se sami očešljate može učiniti ovoliko srećnim! Shvatam ljude koji su na bilo koji način ikada bili primorani da zbog oporavka miruju. Konkretno, jasam se osetila bespomoćnom kao nikada u životu, jer prvo nisam navikla da me neko drugi hrani, oblači, pere zube, češlja... Dobra stvar je što su mi Viktor i Stefan instalirali igrice na ipadu i što se sada svađam sa kompjuterom kada ga ne pobedim! Uvek sam ih grdila što igraju igrice, a sad sam počela i ja da igram! Znam sve serije na svim mogućim televizijama, ušla sam potpuno u radnju svake od njih!

Kako ste provodili vreme u bolnici?
- U bolnici mi je raspored bio pun i zaista nisam stizala da razmišljam gde sam i šta mi se događalo. Zna se dnevni raspored, kad se ustaje, kad je kupanje, kad je fizioterapija. Bitno mi je da sam počela da vežbam neke proste pokrete do granice bola. Uskoro će mi skinuti gips sa leve ruke, a prva kontrola mi je zakazana za 8. avgust. Veoma sam zahvalna na činjenici da sam imala apsolutnu privatnost u bolnici, da me niko nije uznemiravao.

Da li se zna kada ćete se vratiti u Beograd?

- U Novom Vinodolskom imam sve uslove i da šetam i da se lagano oporavljam, a tu su i moji najbliži čija mi podrška zaista mnogo znači. Moram da kažem i da su me obilazili prijatelji, a dobila sam bezbroj SMS poruka, kao i onih na Twiteru i Fejsbuku. Zaista mi je pisalo mnogo ljudi sa svih meridijana i ja se zaista zahvaljujem na brizi ovim putem. Došao mi je i Ćiro Blažević, koji me je od srca nasmejao, čovek je pravi genijalac! Prijala mi je spoznaja da imam ovoliko prijatelja. Čovek kad je zdrav često nije svestan ko su mu pravi prijatelji, dok mu se ne desi neki ovakav lom. Ali znate kako, ja sam optimista po prirodi i život teče dalje. Nije smak sveta. Došla mi je Kata, koja mi je u kući već godinama desna ruka, a sada je tu za mene i za sve što mi treba i njena pomoć mi mnogo znači. Trenutno mi je prioritet da se oporavim. I zaista hvala svima koji su se raspitivali o mom zdravstvenom stanju, ali nisam bila u poziciji ni da držim telefon, a kamoli da odgovaram na poruke. Naravno, svesna sam i u kojoj meri sve ovo oko mene intrigira javnost i srećna sam što imam sjajnu saranju sa medijima koji su poštujući moju privatnost, dozvolili da se na miru oporavljam.