Sofija Loren: Volela sam samo jednom u životu

Sofija Loren: Volela sam samo jednom u životu

Autor: | 17/09/2014

0

Samo nekoliko dana pre 80. rođendana (20. septembra), jedna od poslednjih velikih diva evropskog i svetskog filma Sofija Loren odlučila je da se ispovedi u svojim memoarima. Simbolično su nazvani "Juče, danas, sutra", po filmu njenog omiljenog reditelja Vitorija de Sike u kojem je igrala davne 1965. godine. Memoari su se pre dva dana pojavili u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Brazilu i još desetak zemalja širom sveta, što je ujedno i potvrda globalnog fenomena, zvanog Sofija Loren.
Bez obzira na to što njena slava ne bledi gotovo šest decenija, italijanska lepotica je uspela da sačuva "auru misterije". Ceo život istrajavala je na čuvanju privatnosti i ličnog dostojanstva, a po rečima onih koji su već pročitali prve primerke, takva je i njena biografija. Uprkos iskrenom ispovednom tonu, knjiga ne otkriva neke "duboko skrivane tajne". Čitaocima će sigurno biti najzanimljiviji deo koji se tiče Sofijinih udvarača, među kojima su bili Marlon Brando, Piter O’Tul, Keri Grant.
Za potrebe biografije, legendarna diva premotala je film svog života sve do detinjstva obeleženog vanbračnim rođenjem, ratom i bedom. Sofija se prisetila i svojih prvih koraka u svetu mode, a potom i filma, saradnje sa kolegama, teških trenutaka i ličnih iskušenja. Ideja o ispovesti rodila se kada je pronašla kutiju sa požutelim pismima i fotografijama - svedočanstvima prošlih vremena. Mnoga od tih pisama našla su mesto u novoj biografiji, među kojima i ono upućeno baki, očevoj majci, dan posle prvog pričešća.
- Voljena bako, juče sam dobila tvoje pismo sa čekom na 300 lira. Hvala ti mnogo što se interesuješ za mene, a kako ne mogu lično da pišem ocu, jer nemam njegovu adresu, molim te da mu zahvališ na novcu koji mi je poslao.
Pomenuto pismo, kao i gotovo cela knjiga, jasno govori o komlikovanom i teškom detinjstvu slavne glumice. Te davne 1934. rođena je kao vanbračno dete, u Rimu - kolevci katoličanstva. Njen otac, izvesni Rikardo Šikolone, dao joj je svoje prezime, ali nije hteo da se oženi njenom majkom, a kasnije nije priznao ni drugu kćerku, Sofijinu mlađu sestru. Do pete godine, ispoveda se u biografiji, dedu po majci zvala je tata, baku mama, a svoju mladu i prelepu mamu Romildu - mamita.
- Molila sam Boga da mama ne dolazi u moju školu jer je njena raskošna lepota činila da se stidim sebe. Bila je preterano plava, preterano visoka, preterano lepa i, povrh svega, neudata. Ja sam bila crna, premršava i previsoka devojka koju su zvali "čačkalica".
Glumica kaže da se sve promenilo "preko noći", kada je napunila 14 godina.
- Odjednom su počeli da se okreću za mnom na ulici, muškarci su zviždali, a žene se došaptavale. Bio je to veoma čudan osećaj - priseća se Sofija Loren.
Počela je da pobeđuje na lokalnim izborima za mis, a na nagovor majke koja je i sama sanjala glumačku karijeru, počela je da se pojavljuje na audicijama. Sa 16 godina pojavila se u čuvenom studiju "Ćinećita" u Rimu i dobila ulogu statiste u filmu "Kvo vadis" Mervina Leroja.
- Gledala sam ushićeno u Roberta Tejlora i Deboru Ker. I to što sam disala isti vazduh kao oni učinilo me je najsrećnijom na svetu - zapisala je glumica.
A onda je usledio još jedan sudar sa prošlošću.
- Došao je trenutak da se pojavim u kadru. Kada je reditelj pozvao "Šikolone", pojavila sam se ja i još jedna žena - zakonita supruga moga oca.
U svojoj biografiji, Sofija priznaje da je to bio jedan od njenih najtežih trenutaka. Tada je, kaže, shvatila da želi da se odrekne prezimena čoveka koji se davno odrekao nje.
Prvu veliku ulogu dobila 1953. u filmskoj verziji opere "Aida" i to pošto je njena slavnija zemljakinja Đina Lolobriđida odbila ulogu. Godinu dana kasnije snimila je dva filma u kojima su se desila dva presudna poznanstva u njenoj karijeri - sa rediteljem Vitoriom de Sikom i glumcem Marčelom Mastrojanijem.
De Sika će je 1961. sa "Ćoćarom" odvesti do Oskara, prvog u njenoj karijeri i prvog dodeljenog glavnoj glumici u inostranom filmu. Trojac Loren - De Sika - Mastrojani stvoriće remek-dela svetske kinematografije, poput "Juče, danas, sutra" i "Brak na italijanski način".
Čak ni bračna ponuda Kerija Granta nije je odvratila od 22 godine starijeg, oženjenog i "za glavu nižeg" producenta Karla Pontija.
- Bio je stariji od mene i mnogo više od ljubavi, predstavljao je oca koga nikada nisam imala - priznala je diva.
Njihova veza počela je kao skandalozna preljubnička afera, zbog koje su čak i pozivani pred sud, ali su njih dvoje preživeli sve: optužbu za bigamiju, blud, njegov razvod, pretnje Katoličke crkve, dva pobačaja, Sofijine brojne udvarače... Lepa glumica nikada nije dozvolila da neko posumnja u njenu ljubav prema Pontiju..
Na vrhuncu slave, iz naručja filmskih ljubavnika za kojima su uzdisale žene širom sveta, vraćala se "svom Karlu" i njihovim sinovima. I tako gotovo pola veka. Ostala mu je verna do njegove smrti, 2007. godine. Kada su je novinari nedavno upitali da li je razmišljala da se ponovo uda, odgovorila je:
- Nikada više. Nemoguće je voleti dva puta u životu.
Sa kolegom i životnim prijateljem Marčelom Mastrojanijem gotovo četiri decenije stvarala je filmsku magiju. Glumili su u 12 velikih ostvarenja i do danas ostali jedan od najlepših parova svetske kinematografije.
- Hemija među nama je bila gotovo opipljiva, i to je ono što su ljudi videli i na ekranu. Stalno su nas pitali da li je bilo nečega među nama. Odgovor je - ne. Bili smo najbolji prijatelji celog života, zar je to malo - pita se glumica.

Izvor: Alo!

Foto: Sipa

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin