Kako nastaju alergije? || Hello Magazin!

Alergije spadaju među najčešće zdravstvene tegobe modernog sveta.

Alergija je ustvari poremećaj imunološkog sistema. Organizam osobe koja boluje od određene alergije, ili pak više njih, ustvari ima oslabljen imunitet i preosetljiv je na neke materije iz okoline s kojima se inače susrećemo svakodnevno. Te tvari zovu se antigeni ili alergeni.

Alergije je početkom 20. veka prvi uočio i lečio bečki lekar Clemens von Pirquet, koji je kod nekih svojih pacijenata otkrio reakcije na određene nadražaje iz okoline, kao što su prašina, polen i hrana.

Kako funkcioniše alergija?

Svi znamo kako nas imunitet štiti od raznih bakterija, virusa, bolesti i infekcija. U slučaju da osoba pati od alergije, tada njen organizam ima "pojačan" imunitet i neke manje-više bezopasne materije iz okoline (određeni alergen ili više njih) registruje kao pretnju. Organizam, naravno, reaguje na pretnju stvarajući antitela koja zovemo immunoglobin E i koja "love" alergen i pritom stvaraju histamin, ključni "sastojak" alergijske reakcije.

Znate li prepoznati simptome alergije?

Postoje razni simptomi alergija, od lakših do izrazito teških reakcija, a mogu biti lokalni ili na celom telu, što se zove anafilaksija.

Lokalni simptomi se najčešće manifestuju na mestima kao što su nos, oči, uši, grlo i koža, dok je anafilaksija puno opasniji problem koji se manifestuje u relativno kratkom roku nakon kontakta s alergenom celim telom, a može čak dovesti i do smrtnog ishoda.

Koje vrste alergija postoje?

Postoje razni uzročnici alergija, to jest alergeni. Neki od njih se prenose vazduhom, poput polena, neki se u telo unose prehrambeno, kao jaja ili mleko, a alergen može biti i otrov insekata, što u slučaju jake reakcije može biti veoma opasno. Alergeni ne moraju nužno biti materije iz prirode, već mogu biti i delo ljudskih ruku, što se pre svega odnosi na razne lekove i konzervanse, ali i metale.

Najčešći alergeni s kojima se svakodnevno susrećemo su hrana (kikiriki, jaja, mleko, gluten, soja...), sunce, razne životinje (u prvom redu psi i mačke), grinje, gljivice, penicilin, konzervansi i aditivi, razne trave i polen (pogotovo je raširena ambrozija), pesticidi, brojni metali, i tako dalje. Sada kada ste naučili nešto o alergijama, verovatno možete relativno precizno proceniti da li eventualno patite od određene alergije, ili možda čak više njih, što u današnje vreme, nažalost, uopšte nije retkost.

Kako se otkrivaju alergije i mogu li se lečiti?

Postoji više vrsta testova za otkrivanje alergija. Najčešće se koriste kožni testovi (test uboda, grebanjem, kontaktnim načinom), koji su najjednostavniji i najjeftiniji, provokacijski testovi, kod kojih može doći do neželjenih posledica pa se izvode u specijalizovanim ustanovama, te razni krvni testovi. Dok je testiranje na alergije relativno jednostavan postupak, lečenje je malo komplikovanija tema. Ne postoji klasični lek za bilo koji oblik alergije, već se koriste lekovi koji samo ublažavaju simptome ili blokiraju imunitet, to jest reakciju na alergen, što na kraju može rezultirati i nekim negativnim posledicama zbog slabljenja imunitetnog sistema. Mnogi lekari i naučnici konstantno rade na istraživanjima kako bi se otkrio efikasan način lečenja alergija, a kao rezultat su se razvile razne imunoterapije i hemoterapije, ali i brojni alternativni oblici lečenja, na primer terapije parazitima ili homeopatija.

Nakon testiranja i otkrivanja alergije slijedi BICOM biorezonantna terapija, moderni postupak za lečenje alergija koji se do sada širom sveta izvodi uz uspešnost od 87%.

Izvor: http://www.kodren.com/saveti-i-preventiva/234-alergije.html