Jagode - hit hrana proleća!

Uz lepotu, miris i sočnost jagodama je majka priroda podarila i druge vrline.  Popis korisnih stvari koje dobijamo sladeći se njima dug je i prepun moćnih sastojaka. Obilje polifenola, na samom je vrhu lekovitog spiska. Među njima predvode antocijani (biljni pigmenti), posebno antocijan 2 i elagitanin. Antocijani ne samo da osiguravaju jarko crvenu boju plodovima, nego su i moćni antioksidanti koji štite ćelije od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.

Zbog obilja polifenola jagode spadaju u namirnice koje štite srce, smanjuju rizik od raka i različitih upala. Njihova protivupalna svojstva uključuju i sposobnost fenola da ublaži aktivnost enzima  ciklooksigenaze ili COX. Istu stvar rade i nesteroidni protivupalni lekovi. A jagode su, priznaćete, ukusnije i imaju manje nus pojava nego bilo koji lek. Elagitanin je, pak, u studijama povezan sa smanjenjem rizika od raka. U jednoj su studiji jagode bile na vrhu lista namirnica koje utiču na rizik oboljevanja od raka u grupi od 1000 starijih ispitanika. Oni koji su jeli najviše jagoda imali su tri puta manji rizik od nastanka raka nego oni koji to voće nisu jeli.

Sezona je počela!

Jagode su dobre i za vid, možda čak važnije od toliko često spominjane šargarepe, jer imaju bolji vitaminsko-mineralni profil i dodatne korisne elemente. A kad smo već kod tog profila jagode su izvrstan izvor C vitamina i mangana važnog za pravilan razvoj kostiju i hrskavice, te pravilno iskorišćavanje šećera u telu. Dobar su izvor vlakana i joda, kalijuma i folne kiseline, vitamina B5 i B6, vitamina K (bitnog za grušanje krvi), magnezijuma i bakra. Zanimljivo je da su jagode jedan od najizdašnijih biljnih izvora omega 3masnih kiselina. Sve nabrojane dobre stvari treba iskoristiti. Sezona je već počela. Dodatno zadoviljstvo uživanju u njima daće vam činjenica da 100g jagoda ima samo 26 kalorija.

Dobar je i list

Divlje jagode znatno su sitnije od uzgajanih, no mirisom i ukusom apsolutno nadoknađuju veličinu. Te jarko crvene bobice najbolje su sveže ubrane, ali to zna svako ko ih je ikada probao. Oduvek su imale simbolično značenje (simbol Venere, boginje ljubavi, hrana za vile i začtita od uroka). U narodnoj su medicini imale značajno mesto- same bobice, ali i listovi i koren koristili su se za lečenje različitih boljki. Smatralo se da smanjuju žeđ, da utišavaju vrućinu u želucu i leče upale jetre. Listovi imaju blago astrigentno delovanje pa su se koristili u lečenju dijareje i probavnih smetnji, za čišćenje organizma, kod gihta, reumatuzma i artritisa. Plod je pak bio korišćen za tretmane lepote, izbeljivanje kože i zuba i uklanjanje mrlja na koži.

Izvor: kodren.com

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +