Kemal Monteno: Moje pesme su kao kalendar, svaka asocira na neki značajan datum || Hello Magazin!

Jedan od najistaknutijih kantautora i šansonjera bivše Jugoslavije, Kemal Monteno, posle tri godine ponovo će zapevati Beograđanima. Legendarni Kemica održaće 7. marta u Sava centru koncert pod nazivom „Dušo moja“, a sutradan, za Dan žena, u njegovim pesmama uživaće Novosađanke u dvorani „Spens“. Kao specijalni gost na beogradskom koncertu nastupiće „Zvezda Granda“ Dušan Svilar, sa kojim je Monteno snimio duet „Nije vredno sine moj“.
- Nadam se da će na moj koncert doći oni koji se još vole, a mislim da takvih ima dovoljno za pun Sava centar - kaže za „Novosti“ Kemal Monteno.
- Publika tačno zna šta može od mene da očekuje, ali i ja znam šta ona traži i šta treba da joj pružim. U Beograd dolazim prvenstveno zbog starih pesama, jer sećaju ljude na neko lepše doba, na vreme kada su bili mladi, kada su se zaljubljivali, udavali i ženili. Uvek je poseban osećaj nastupiti pred Beograđanima. To je stara ljubav, koja traje gotovo 40 godina, a stare ljubavi se nikad ne zaboravljaju. Kada volim, volim do kraja života. Beogradskoj publici ću optevati i nekoliko novih pesama, da ne bude da se „vozam“ samo na starim hitovima.
Vaše pesme su sinonim za romantiku i ljubav?
- Upravo zbog toga ljudi dolaze na moje koncerte. To su priče iz naših života i u njima se svako pronalazi. Kažu da su moje pesme kao kalendar. Svaka asocira na neki značajan datum i nezaboravne mladalačke ljubavi.
Mnogo je hitova i godina rada iza vas?
- Kad pogledam unazad, setim se vojske. Kada sam došao na kapiju u kasarni i pomislio da tu moram da budem zatvoren godinu i po dana, imao sam utisak da će trajati sto godina. Ali, kada sam odslužio vojni rok, činilo mi se kao da sam juče postao vojnik. Tako je i sa karijerom. Čini mi se kao da sam juče počeo da pevam, iako je od tada prošlo skoro 40 godina. Nikad nisam ganjao hitove, već sam pesme pisao za svoju dušu, a to što su došle do ljudi, koji su ih osetili i prepoznali na pravi način, je druga stvar. Karijera i hitovi se ne mogu planirati. Publika to najbolje oseti i sama odabere pesme koje joj se dopadaju.
Da li biste nešto promenili da možete?
- Ništa ne bih menjao, jedino bih vratio onu našu staru Jugu, najlepšu zemlju na svetu. Sada živimo mnogo gore. Dani brzo lete i imam utisak da je stalno petak. Počeli smo da živimo kao Amerikanci. U autu pijemo kafu i jedemo sendviče. U staroj Jugoslaviji je sve nekako bilo fino, išli smo na more, po mesec - dva, svako je vozio bar „fiću“ i redovno primao platu. Tada nismo imali ništa, a imali smo sve. Danas imamo sve, ali, u stvari, nemamo ništa.
Koliko se kriza odrazila na vaš posao?
- Nikad nisam više radio nego sada. Pre rata nisam morao mnogo da pevam, komponovao sam i poštovala su se autorska prava. Sada to više niko ne plaća, pa sam osuđen da radim. Više bih voleo da u ovim godinama sedim kod kuće, sviram i slušam muziku. Opet, od nečega mora da se živi. Nisam mogao ni da pretpostavim da će tako biti. Iako su nam sada postavljene granice, moja raja je svuda - ovde, u Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Svuda idem slobodno, jedino što nekad moram da pokažem ličnu kartu ili pasoš na granici.