Dino Merlin protiv loše politike: Vreme je da pevam u Beogradu!

Dugo ste odbijali da dođete. Zašto?
- Znate, meni je važnije kojim pravcem idemo nego činjenica gde smo sada. Upravo zato se spremam za dolazak u Srbiju, jer moja publika u Srbiji to zaslužuje. Njima dolazim.

Po vedrini i optimizmu evrovizijska pesma “Love in Rewind” podseća na “Hej, hej, hej, danas sam okej...”; kada je ujutru čujete, nekako znate da će vam biti dobar dan. Sa kakvim ste vi emocijama stvarali ovu pesmu?
- Pa to je krasno! Niko mi još nikada nije rekao tako nešto i ta reminiscencija na pesmu “Danas sam okej” je nešto što mi je popravilo dan. Sećam se tačno trenutka kad sam doneo demo snimak iz jednog studija u Sarajevu dok je ta pesma još bila u nekoj gruboj verziji - osećao sam da ću poleteti. Neverovatno je optimistična. Od 1988. godine, od kako je nastala, na skoro svim mojim koncertima - recimo da ih je od tada bilo hiljadu - izvodio sam ovu pesmu i drago mi je što kažete da vas “Love in Rewind” podseća na nju. I ja, kada mi jutro počne sa “Love in Rewind”, znam da će biti dobar dan.

Kada bi život bio kao stari kasetofon sa dugmetom “rewind”, koje biste momente vratili?

- Vratio bih vreme koje nisam posvetio odrastanju dece. Puno sam bio zaokupljen stvaranjem egzistencije, ali bilo je i trenutaka koji su mi uludo prošli, a mogao sam uživati gledajući kako moja deca odrastaju, pa makar to bilo frivolno buljenje u neku livadu - samo da se moja deca igraju na njoj. I dok sam trepnuo, oni su odjednom postali ljudi. A tu ne mogu pritisnuti “rewind” i ponovo “play”.

A koje trenutke nipošto ne biste vraćali?
- Ne bih vraćao one momente u kojima sam bio blesav, u kojima sam puno pričao, u kojima sam svoje digresije prosipao po dužini i širini (smeh). Ne bih vraćao sve ono po čemu ne volim da me se ljudi sećaju.

Čini se da imate sreće u životu: uspešna karijera, dug brak sa Amelom, dobra deca, zdravi ste... Gde uspete da nađete ono malo neophodne tuge iz koje se izrodi pesma? Može li se stvarati bez tog bolnog začina?
- Ne može se stvarati bez njega, čak ga treba i izmisliti, provocirati, na neki način nacrtati da bi se kasnije izbrisao. Bez tog bolnog začina život je nemoguć i bio bi ravan. Svi komičari sveta na kraju postanu tužni jer shvate da život nije komičan. Život je po svojoj naravi tragičan jer se završava tako - nijedan se ne završi hepiendom. Svi na kraju imamo neku setnu melodiju koja nas ispraća na onaj svet, niko ne peva “Danas sam okej”.

Kažete u svojoj pesmi: “... imam sve što poželim, samo jedno ne, da me neko bar na tren voli zbog mene”. Kako to?

- Kad se naši životi ogole i svedu na najprostiju jednačinu, onda shvatiš da je ono u šta veruješ i što nema konotacije sa ovozemaljskim (nekome je to Bog, a neko to naziva drugim imenima), to je u stvari ono što te voli zbog tebe. Koliko god to brutalno i teško zvučalo, svi ostali su u jednoj subjektivnoj relaciji prema tebi. Čak i najveća tvoja ljubav voli te zbog ljubavi, ali i zbog svih prednosti koje pružate jedno drugom. Samo je božanska ljubav takva da te voli samo zbog tebe. Svi drugi te vole makar malo i zbog sebe.

Izvor: Blic

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +