Vlado Georgiev: Sreća je sve - bez nje nemate ništa u životu

 

U samom finišu prošle godine publiku je obradovao koncertima koje je, dve noći zaredom, priredio u prepunom Centru „Sava”. Simboličnim nazivom „Izvolite dame i gospodo” Vlado Georgiev je, u svom stilu, objasnio zašto je ovog puta susret sa publikom zakazao u intimnijoj atmosferi.

- Pozvao sam dame i gospodu, kojih još ima, da dođu, smeste se u udobne fotelje i uživaju u atmosferi koju smo dve noći zajedno napravili. Želeo sam da podsetim ljude da možemo da budemo pristojni i kulturni, i da ne moramo da se priklonimo rijaliti trendu koji nas okružuje. Nova pesma „Tebe žedan” podseća upravo na ta neka prošla vremena, na osamdesete godine prošlog veka, kada se svirala i pevala drugačija muzika i kada se pričalo o nekim lepim stvarima. Ne volim instant stvari, ne pravim takvu muziku i ova pesma stvorena je da traje. Voleo bih da se češće prisećamo tih pravih vrednosti, kaže proslavljeni kantautor na početku razgovora za „Hello!”.

U svom muzičkom studiju „Barba” najčešće pronalazi sklonište od svega neprihvatljivog što ga okružuje i stvara melodije koje će trajati. Među njima je još jedna nova pesma „Trebam te ja”, koju je premijerno izveo u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem”. Dva nova singla i dve noći sa beogradskom publikom bili su više nego dovoljni za kreiranje muzičke magije koju je, bez medijske pompe i napadne reklame, još jednom uspešno stvorio.

- Volim svoj posao i susrete sa publikom, ali ne i da najavljujem spektakl gde ga nema. Neki ljudi vole da obećavaju čuda, a onda naprave običan koncert. Ono što me najviše interesuje jeste emocija koja se dešava među nama, u tom prostoru, u tom trenutku. Da ljudi koji dođu budu rasterećeni, da se opuste i uživaju.

Iako ga odavno prati zvanje zvezde, četrdesetjednogodišnji muzičar ne dopušta da ga oreol popularnosti opterećuje, niti zbog toga sebe lišava malih životnih radosti.

- Cela ideja života i postojanja jeste biti jednostavan. Nema kulturnog izraza kojim bih to objasnio, pa ću navesti sledeći - ne palamuditi, nego se ponašati normalno, po svom nahođenju i afinitetima, živeti i biti korektan, pošten. Onda se sve to karmički vraća.

Poznat po tome da ne robuje društvenim normama i da život uređuje po sopstvenom nahođenu, odlučan je u stavu da braku kaže „ne”. Iako će u februaru po drugi put postati otac i sa nevenčanom suprugom Milicom Samardžijom dobiti još jednu ćerku, vanbračna zajednica, u njihovom slučaju, po svemu sudeći, ostaje jedini prihvatljiv izbor.

- Nikada se neću oženiti. To me ne interesuje, a i moja Milica misli kao i ja. Mrzim matičare i ne mogu da slušam one njihove „presude” koje čitaju na venčanjima.

Uloga oca koja mu je pripala rođenjem ćerke Sofije promenila mu je život na najlepši mogući način. Dok sa nestrpljenjem iščekuje rođenje još jedne devojčice, Vlado otkriva čime se rukovodi kada je reč o roditeljstvu.

- Ništa što umem i znam nije mi teško da uradim. U ono što ne znam, ne mešam se. Nijednom nisam promenio pelene, ali zato spremam vrhunski ručak. Ne umem da vozim avion, ali sam kapetan na brodu i mogu da vas odvezem bilo gde. Ne znam da napravim đuveč i sataraš, ali znam milion drugih dobrih jela. Ništa mi nije teško - da odvedem dete kod lekara kada je to potrebno, da odreagujem u određenoj situaciji... Jednostavno, tu sam u svakom trenutku, ali što ne umem, to ne radim, i to je moj stav. Ne čitam literaturu o roditeljstvu, slušam neki svoj instinkt i zdrav razum. Suština je biti opušten u svemu pa i u tome, otkačiti sve ljude koji vas sekiraju i zagrliti one koji su prema vama dobri.

Mada se još navikava na novu etapu, smatra da mu porodičan život ide od ruke i otkriva da li bi voleo da deca jednog dana krenu tatinim profesionalnim putem.

- Što da ne, ne bih imao ništa protiv, ali ništa ne valja raditi na silu. Decu treba pustiti da idu svojim putem i samo im, u meri u kojoj je to prihvatljivo, biti podrška. Ne forsirati ništa. Sofija, čim čuje bilo kakav zvuk, neku moju pesmu ili kada je povedem u studio, istog momenta počne da igra i da se veseli. Videćemo da li je to nekakav pokazatelj za nešto više. Što se mene tiče, bitno je da je dete živo i zdravo, a šta će raditi u životu to je već njegov izbor.

Vest da će ponovo postati otac sa zadovoljstvom je podelio sa javnošću, kao i odluku da ćerki daju ime Elena. Na kraju razgovora, u svom stilu, jasno i glasno komentariše uobičajeno pitanje na balkanskom podneblju o želji da postane i otac dečaka.

- Ni prvi, ni ovaj drugi put nisam razmišljao o tome da li će biti sin ili ćerka. Ne razumem muškarce koji mnogo žele da imaju sinove. Pitam se koji je to čovek kojem može da smeta što je dobio ćerku, odnosno što nije dobio sina. Ja jesam donekle konzervativan, ali kada su te stvari u pitanju, potpuno sam liberalan. Živeću sa tri žene u kući i to je predivno. I moja majka je živela sa tri muškarca. Nije to uopšte merilo u životu, ni tema. Tema je da smo živi i zdravi. Ravnoteža postoji, svet je pravilno podeljen. Život ide dalje, sve se vrti i ide svojim tokom, i krajnji cilj je sreća. A sreća je sve. Ako nemate sreće, nemate ništa u životu. I na Titaniku su svi bili zdravi, ali nisu imali sreće. Ona je, ipak, najvažniji faktor.