Zdravko Čolić: Uspeo sam da ostanem normalan i veran svojoj publici i poslu

Većina ispitanika u jednoj nedavnoj anketi, u kojoj su ljude s prostora bivše Jugoslavije pitali što je na ovim prostorima najveći brend posle Tita, odgovorila je: Zdravko Čolić.

A šta na ovakav izbor kaže “odabrani brend”?

- To je sad više, onako, šala. Ne bih voleo nikakva poređenja u tom smislu, ali stoji i to da ja imam taj altruistički pristup ljudima i koncertima i nekako ljudi prepoznaju u meni čoveka koji jednostavno ne pravi razlike među ljudima, koji svoju publiku posmatra kao jedno veliko telo koje egzistira na ovim našim regionalnim prostorima. I moj način ponašanja i vaspitanja koji nosim iz svoje kuće određuju da je moj pristup ljudima takav da težim ujedinjenju bez barijera, bez ikakvih verskih, nacionalnih, pa čak i muzički različitih ideja.

- Takav je pristup idealan da pomiri ljude, da im ukaže da nađu neku zajedničku soluciju i kad su svađe u pitanju i kojekakvi problemi. Moguće je da sam se pokazao kao čovek koji je delovao u tom smeru, čovek koji, baš kao i na početku svoje karijere, može da ode i danas peva, svira i pleše na svim tim nekim ex-jugoslovenskim prostorima.

- Teško je o samom sebi govoriti, ali moguće je da su ljudi prepoznali to nešto što traje u smislu prisustva i danas kao i pre 45 godina kad sam karijeru počeo s pesmom ‘Gori vatra’ - kaže Čolić, čiji se aktuelni album “Ono malo sreće” na portalu Eurovision on Top našao na prvom mestu evropskih top-albuma. Je li ga to iznenadilo, s obzirom na to da je od njegovog nastupa na Eurosongu s pesmom “Gori vatra” prošlo 45 godina?

- Na neki način jeste, mada sam ja i s prošlim albumom bio na toj listi s pesmom ‘Esma’, a i sada smo imali prvo mesto sa singlovima ‘Šljive su rodile’, ‘Mala’ i ‘Kuća puna naroda’, što govori da su te pesme zaživele, pa s njima i moj novi album. Mislim da glasači, koji su iz raznih zemalja glasali, prepoznaju da su to pesme s nekog mog albuma, a tek kasnije otkriju da sam ja na Eurosongu 1973. pevao ‘Gori vatra’, i dan danas aktuelnu i vrlo slušljivu pesmu - kaže ponosni vlasnik najprodavanijeg albuma u regiji.

Pre 40-ak godina, na samom početku karijere, na pitanje koje su mu postavili novinari zagrebačkog Poleta o tome kako je biti Zdravko Čolić, odgovorio: ‘Ne mogu da se požalim’. A kako bi danas glasio njegov odgovor na ovo pitanje?

- Mislim da ipak ne bi bio identičan. Teže je danas biti Zdravko Čolić jer morao si se u međuvremenu još više dokazivati. Sada je tu i porodica, deca rastu, prošli smo na ovim našim prostorima neke teže periode, što je uticalo i na moju ličnost... Ali, sve je to savladalo jedno iskustvo i jedna životna energija koja je uspela da prebrodi probleme.

- Uspeo sam da ostanem normalan i veran svojoj publici i poslu. Pa kad me posle svega pitaš kako je biti Zdravko Čolić, danas kažem: danas je teže biti Zdravko Čolić nego onda jer tada je to bio jedan mlad, lepršav momak, sve je bilo tako lako ćemo, a kasnije te i odgovornost stiže u raznim smerovima - kaže Zdravko Čolić.