Miloš Maksimović i priča iz života: Meni je naša tužna realnost došla na vrata

Voditelj upečatljivog glasa, kojeg naša publika pamti sa B92, a zatim i sa TV Prva, Miloš Maksimović, živi kao i svi mi, jednim obično-neobičnim životom u kome se čuda dešavaju ponekad, a tragedije i tragikomedije gotovo svakodnevno.

Ono što se njemu dogodilo, verujemo da se dogodilo i mnogima od vas, ali su neki možda zažmureli, oćutali ili jednostavno zaboravili tu epizodu iz svog života. Miloš nije. On je ovu priču podelio sa svima na društvenoj mreži Fejsbuk, a mi vam je prenosimo u celosti:

- Juče zvoni neko na vratima, otvorim, dečko ima oko 12 - 13 god. nije pripadnik nacionalne manjine (krajnje nebitno, ali napominjem zbog predrasuda)
"Imate li nešto hrane, gladni smo?" ...
Zgrabim "najpokretnijih" kilogram banana i dve konzerve tunjevine i predam, zahvali se uredno i ode da zvoni dalje, a meni osta da zvoni u glavi.
Ovo ne pišem kako bih pokazao nekakvu posebno izraženu humanost niti isticao simboličnu pomoć, nego da podsetim da oko nas ima dosta gladnih i onih kojima je pomoć zaista potrebna. Možda je bio fejk, ne znam, meni nije delovalo. Svakako ima boljih, snažnijih, važnijih i proaktivnijih načina da pomognemo drugima u nevolji. Meni je samo ta tužna realnost juče malo došla na vrata. - napisao je Miloš, a na stotine ljudi je njegovu priču lajkovalo i pridružilo se  kroz komentare i sopstvena iskustva.

Jedan od njih je i ovaj:

- Meni došao na vrata dekica, umoran i jedva hoda, ruke prljave od blata, prodaje krompir od vrata do vrata, vuklja džak sa sobom uz stepenice. Htedoh da mu dam samo novac, ali nije hteo ni da čuje, ostadoh sa džakom krompira i ciglom u stomaku. Tuga...

Ali svi su u jednom složni, bilo da su lažni, fejk ili ne, ljudski je pomoći onima kojima je pomoć potrebna, koji je traže, pa ma ko bio sa druge strane vrata, jer nikada se ne zna kada će "naša tužna realnost" zakucati na bilo čija vrata.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +