Vesna Dedić: Žena treba da bude dama, pa čak i kad prostakuše bolje prolaze u životu || Hello Magazin!

Vesna Dedić, autorka i voditeljka emisije „Balkanskom ulicom“ nedavno je završila pisanje novog romana „Seti se naše ljubavi“ u kojem se, između ostalog bavi, i statusom pripadnica lepšeg pola u društvu.

– Žene treba da shvate, kao što kaže junakinja mog romana, da je mudrost života prihvatiti ga onakav kakav jeste, a samo ponekad sanjati kakav bi mogao da bude. Najvažnije je da treba postati i ostati dama čak i kada vam se učini da prostakuše bolje prolaze u životu.

Vesna Dedić: Duhovita, lepa i uspešna žena izaziva zavist

Šta ti je dalo ideju za novi roman?

– Inspiracija mi je bila jedna ideja pokojne Olje Ivanjicke. Ona je imala zamisao da se na novobeogradskoj strani reke podigne, naspram Pobednika koji drži pticu u ruci, spomenik Pobednici koja bi pustila pticu. Nova knjiga je dobila naziv po čuvenoj pesmi koju je na prvom Beogradskom proleću 1971. otpevala Nada Knežević „Seti se naše ljubavi“. Roman je posvećen mojoj ćerki Lenki i svim Pobednicama.

Da li su te dosadašnji partneri držali kao pticu u ruci?
– Bila sam u životu i ptica i pobednica, kao svaka žena koja je ikada volela i bila voljena. Ponekad sam uživala da budem ptičica, ali je bilo teško kada bi mi postajalo tesno. Zato je rad jedina vrsta ženske slobode. Ona koja ne nađe smisao u radu provede život između dva ljubavna razočarenja.

Koja bi žena ovde bila dostojna da se nađe na spomeniku „Pobednice“?

– Svaka majka koja je izvela dete na put, svaka žena koja je svojim znanjem i radom učinila život smislenim sebi i onima oko sebe. Svaka koja je, bez obzira na sistem, nepravde i životne tragedije, uspela da se uzdigne i umesto da plače kao žrtva izađe kao pobednica, je zaslužila takav spomenik. Nisu Beograd napravile metropolom samo pobednici, već ima mnogo veličanstvenih pobednica.

Vesna Dedić: Mislila sam da ću se sedam puta udavati

Sve je više emisija koje podsećaju na „Balkanskom ulicom“. Kako to komentarišeš?

– Postoje mnoge emisije koje su samo prepričavanja nekih koje sam ja sa istim gostima već snimila. Ono što razlikuje svaki moj intervju od ostalih je što ja razgovaram sa čovekom koji sedi preko puta mene, a ne sa javnom licnošću koja je još jedan poen u mojoj karijeri.

Godinama se družiš sa Sanjom Marinković. Kada ste poslednji put jedna drugoj bile rame za plakanje?

– Nismo jedna drugoj rame za plakanje već umemo na razne načine jedna drugu da dižemo kada ne ide. Sanja i ja u takvim situacijama imamo konstruktivna rešenja i dosta humora pa uspevamo da sve prođe bez suza.