Otac Ane Kokić traži oproštaj: Voleo bih da mi ćerka oprosti greške, da mi pruži ruku, moje srce to želi

Stevan Kokić, otac pevačice Ane Kokić Rađen, s kojom ne razgovara već 17 godina, priznaje da je grešio kao roditelj i poziva je da se pomire i konačno počnu da žive kao prava porodica!

Stevana Kokića pronašli su na pijaci na Karaburmi, gde već godinama drži tezgu s kozmetikom i kućnom hemijom. Oči su mu se napunile suzama kad su mu rekli zbog čega su došli. Čim su spomenuli ime njegove poznate ćerke, Stevan je slegnuo ramenima i duboko uzdahnuo...

- Teško mi je da o tome pričam, to je za mene bolna tema. Velika tuga je u mom srcu jer ne razgovaram s ćerkom. Volim je i patim jer unuke Ninu i Teu nikad nisam zagrlio i poljubio kao njihov deka. To ostaje kao velika rana i praznina u mojoj duši. Ne bežim od svoje odgovornosti, platio sam veliku cenu zbog gubitka porodice - započinje svoju priču otac Ane Kokić u ispovesti za Kurir.

Ana Kokić: Ljudi su verovatno malo u zabludi da sam operisala ko zna šta, ali nisam!

On smatra da ga je starija ćerka prerano osudila.

- Nikad nisam poricao da sam bio kockar. Moja luda glava zna šta je radila i da to nije bilo u redu. Zato razumem što je Ana bila ljuta, ali samo ne odobravam to što mi nije dala priliku da čuje moju stranu. Danas ne bismo patili ni ona ni ja. Za bilo šta u životu potrebno je dvoje. I za svađu i za ljubav. Treba saslušati obe strane, a da onaj ko sudi o tome i presudi - u ovom slučaju moja ćerka Ana. Osnovni je red da, šta god da se dogodilo u braku između njene majke i mene, deca poslušaju obe strane i da nakon toga sami procene. Bilo je potrebno razgovarati, ali, nažalost, do toga nije došlo - tvrdi on.

Ana Kokić: Uvek kada ideš iskreno i srcem ispadneš naivan

Steva kaže da se nada i svaki dan čeka da mu se ćerka Ana sa unukama pojavi na vratima.

- Za njih su moja vrata uvek otvorena i sanjam dan kada će na njih pokucati. Najlepše godine koje je trebalo da provedem sa njima meni su prošle. Ana je imala samo 14 godina godina kad sam napustio njenu majku. I ja sam imao oca koje umro vrlo mlad od alkohola. Ali nikad nisam nešto loše rekao o njemu. Sahranio sam ga po njegovoj želji. Smatram da i moja ćerka treba da stavi malo prst na čelo i proba da izvaga. Jedan je život. Voleo bih da mi ćerka oprosti greške, da mi pruži ruku, da porazgovaramo. Moje srce to želi - završava Stevan Kokić u ispovesti za Kurir.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +