Dragana Mićalović: Trudim se da pokažem mladima da devojka može da bude zapažena i kad je prikladno obučena

Kada  je Dragana Mićalović, na snimanju serije Santa Maria della Salute (RTS 1), obukla kostim kneginje Natalije istog trenutka je, kaže, promenila način govora, hodanja i držanja. Upravo joj je on najviše pomogao da uđe u lik, doživi ga na pravi način i vrati je u ono vreme. A u toj ulozi, dodaje, osećala se posebno, čarobno... igrati ovako značajan istorijski lik bila je za nju velika odgovornost.

- Kada me je Šotra pozvao, od velikog uzbuđenja nisam ni čula koga ću da igram. Kako uopšte može neko ko je mlad u ovom poslu da odreaguje kada mu tako veliki reditelj dodeli ulogu. Iako je u pitanju epizodna uloga, za mene je ona veoma značajna, pre svega zbog iskustva. A i svakom glumcu imponuje kada dobije da igra neku istorijsku ličnost. Dugo sam istraživala dok sam gradila lik kneginje Natalije. Ona je bila veoma mlada kada se udala za kneza Milana. Dok sam je analizirala najviše mi se dopao njen karakter, imala je stav i nije dozvoljavala da joj bilo ko nameće svoje mišljenje, pa ni knezu. I tu smo negde veoma slične, jer i ja veoma držim do sebe, do onoga što mislim i govorim.

Kao mala sam htela da budem glumica. Meni je zavesa u kući bila pozorišna. Tata me je, kad god je imao probe, vodio sa sobom, odrasla sam u leskovačkom Narodnom pozorištu. Oduvek sam bila i glavni imitator u kući, igrala sam i predstave u školi, išla na recitatorska takmičenja. A moj prvi kadar u seriji "Priđi bliže", koju sam snimila sa 18 godina, bio je i presudan da se odlučim za glumu.

Kako ste doživeli ekranizaciju te čuvene Lenkine i Lazine ljubavi?

- To je za mene jedna od najvećih i najtužnijih ljubavi u našoj istoriji. Koliko se samo Lenka trudila da osvoji Lazu. To mi se najviše dopalo kod nje, jer smatram da smo u ovom vremenu prestali da se borimo. Svi se brzo naviknemo na to šta se desilo, prihvatimo situaciju kakva jeste i nastavimo dalje. Ne trudimo se dovoljno, ne mislim samo na ljubav, već generalno oko svega. Upravo nam fali te hrabrosti koju je Lenka nosila u sebi. Ali i Lazine snage da se odupre velikoj ljubavi koju je osećao jer je bio svestan toga da zbog razlike u godinama nema prava na to da joj oduzme mladost i dane koje tek treba da proživi.

Kada si tetka, ljubav ume i da “boli”

A post shared by Dragana Micalovic (@hipokampelefantokamela) on Apr 14, 2017 at 5:27am PDT

Trenutno vas gledamo i u "Sinđelićima" u ulozi Kasije koja je vrlo brzo "kupila" publiku, a na društvenim mrežama ima i nekoliko fan grupa. Kako reagujete na toliku popularnost kod mladih?

- Kasija je jedna "vrca", brzopleta je, ali dobronamerna devojka. Kad god njena drugarica ima problem ona pati zajedno sa njom. Verovatno su i devojčice koje prate seriju pronašle nešto u njoj sa čim su se poistovetile. Drago mi je zbog toga, jer su mladi najiskrenija publika. Od njih redovno na društvenim mrežama dobijam pisma i poruke, čak i crteže, i to me sve raduje. Zaista mi prija kada mi, na primer, napišu da bi volele da budu kao ja kad porastu. A ja se trudim da im pokažem da mlada devojka može da bude zapažena i kad je prikladno obučena.

Među najlepšim scenama iz serije sigurno su vam one koje ste snimili sa ocem Draganom Mićalovićem. Da li vam je to bio i jedan od težih glumačkih zadataka?

- Prvog dana sam imala malu tremu, ali brzo sam se uhodala. Evo baš sada snimamo epizode u kojima se ja selim od roditelja i tražim stan, a to mi se upravo desilo u privatnom životu. Kad je tata pročitao scenario u čudu je prokomentarisao: "Je l' mene ovo neko zeza?" A ja sam mu na to rekla da ne mora uopšte da glumi, dovoljno je da svoju reakciju na moju selidbu iz kuće prenese pred kamere.

Dragana Mićalović: Ljudi o meni sude kao o Slobodinoj sestri, ali moje je da gradim put nezavisno od nje

Priželjkujete li i neku sličnu scenu sa sestrom Slobodom?

- Nas dve smo na setu pre svega koleginice. Ona mi je sestra kad se ugase kamere, a u ovom poslu Sloboda je za mene veliki profesionalac i volim da je gledam kako radi. Mislim da bi svaki mladi glumac poželeo da ima partnera poput nje.

Ljubitelj ste romantike na Puškinov način, da li je pronalazite u ovom vremenu?

- Ne, još je nisam pronašla. Ne znam zašto je više nema, da li zbog ovog brzog života, obaveza, situacije u zemlji, jer svi jurimo da zaradimo i nešto uradimo u životu. A tome svakako doprinose mobilni telefoni i društvene mreže. Ljudi su zaboravili da komuniciraju, sve se obavlja i završava preko "Vajbera" i "Votsapa". Prestali smo i da se trudimo. Problemi se najčešće rešavaju tako što se okrenemo i odemo, niko neće da popusti... i tako se razilazimo. Ali ja ne želim takav život i, koliko god me neki smatrali čudakom, ne pristajem na sve to što nam je nametnuto.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +