Lea Kiš: Ni danas ne znam kako sam iz normalne trudnoće izgubila bebu || Hello Magazin!

Malo ko bi mogao da pomisli da široki osmeh kojim Lea Kiš duže od jedne decenije gostima i gledaocima emisije “Nedeljno popodne” na televiziji “Pink” želi dobrodošlicu krije neprežaljenu tugu i hrabru borbu. Naime, tokom bombardovanja 1999. godine, tadašnja novinarka “Radio-televizije Srbije”, supruga Momčila Jokića i majka četvorogodišnje Sare Mie, radovala se saznanju da je ponovo u drugom stanju.

Nažalost, spletom brojnih okolnosti, na izmaku trećeg meseca trudnoće suočila se sa traumatičnim iskustvom, gubitkom bebe, zbog čega je umalo i sama izgubila život. Četrdesetdevetogodišnja autorka i voditeljka, sa doktorskom disertacijom Fakulteta dramskih umetnosti, prvi put od ovog nemilog događaja za magazin “Hello!” govori o najtežem periodu kroz koji je do sada prošla.

- Vest o trudnoći Momčilo i ja dočekali smo sa velikim oduševljenjem. Sve je počelo dobro, međutim, zbog velikog stresa koji smo tada svi proživljavali, odnosno bombardovanja koje je bilo u toku, stvari su se iskomplikovale. Iako je trudnoća vođena kao normalna, završila se kao vanmaterična, sa posledicama koje su, nažalost, ostale trajne - počinje ispovest popularno televizijsko lice.

- S obzirom na to da smo bili usred bombardovanja, svi u bolnici razmišljali su samo u datom trenutku. Reagovalo se kada se nešto već desi, a ne preventivno. Ja sam, nažalost, prošla taj put. Na izmaku trećeg meseca trudnoće desio se jedan od najtužnijih događaja u mom životu, izgubila sam šesnaest kolega u zgradi u kojoj sam odrasla i napravila prve medijske korake. Nekoliko dana pre toga, prema rasporedu trebalo je da i ja dežuram i da budem na tom mestu baš u to vreme. Veliki stres i šok. Osećala sam kako se u mom organizmu nešto dešava. Iako mi je doktor rekao da se odmah javim ukoliko osetim bilo šta neobično, dan ranije na pregledu mi je rečeno da je sve u najboljem redu i zbog toga nisam reagovala. Međutim, budući da sam pre toga nosila Saru i da sam znala kako bi trudnoća trebalo da izgleda, neko čulo mi je govorilo da nešto ipak nije u redu. Nažalost, desio se najgori scenario. Zatekla sam se na pijaci sama sa ćerkom, koja je tada imala nepune četiri godine. Osetila sam da će mi, ako sama ne odreagujem, dete na toj ulici ostati bez majke. Znala sam da moram nešto brzo da učinim, inače neću ostati živa. Imala sam strašne bolove, mobilni telefoni nisu radili, sve se odvijalo veoma sporo. Ne znam kako sam to uspela, verovatno su želja za životom i odgovornost prema detetu bile izuzetno snažne. Sela sam u kola i u stanju potpunog šoka dovezla se do bolnice. Uspela sam samo da predam Saru medicinskoj sestri i da joj kažem da zna napamet tatin broj telefona.

Ostatak intrigantnog intervjua pronađite u novom broju magazina Hello! koji je u prodaji do 14. maja