Snežana Divac: Život je kratak, treba da se borimo i da ostavimo nešto lepo iza nas || Hello Magazin!

Snežana Divac i njen suprug, naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac, proslavili su prošle nedelje deset godina svoje fondacije.

Snežana i Vlade okupili su prijatelje u Narodnom pozorištu, a Ana je u intervjuu za “Blic puls” govorila o svim iskušenjima u poslu, ali i u privatnom životu, s kojima se bori godinama unazad.

Slavite 10 godina rada fondacije, što je svakako velika stvar. Na šta ste najponosniji?

- Najponosnija sam što nam se priključilo preko 700.000 ljudi koji dele iste vrednosti koje i mi delimo. Ponosna sam što smo bili prva fondacija koja je osnovana u Srbiji i tada nam je bio cij da inspirišemo ljude, danas ih je preko pedeset. Volim koliko je ljudi dobilo krov nad glavom zahvaljujući nama jer je to neka osnova da se čovek ne oseća ostavljeno i totalno napušteno. Radi se o 700 porodica koje su zahvaljujući nama dobile krov nad glavom. Tu je i 800 ljudi koji su dobili šansu za biznis, da ga pokrenu ili unaprede postojeći, i koji su potom zaposlili ne samo članove svoje porodice, već i druge ljude. To se onda širi u društvu i dobijaju se veliki rezultati. Volim mnogo naše omladinske fondove jer je bilo 450 projekata iz cele Srbije gde su mladi na nivou opština radili ono što im je važno i oni su sa svojim projektima dotakli više od 10.000 ljudi.

Koliko je teško opstati, sve je više fondacija, a neke stvari nekad i ne ispadnu kako treba?

- Verujte mi, sve, ipak, na kraju ispadne kako treba. Ni u ljubavi sve ne ispadne kako treba, dešava se da imate dečka koji vas prevari, pa se i dalje zaljubljujete, ili dete koje vas ne sluša, pa ga, naravno, volite. Tako to u životu ide. To ne treba da nas spreči da idemo napred, manje ima primera loših nego onih dobrih, ali svi znamo da se zlo prenosi brže. Loše vesti proširi osam ljudi, a dobre samo četiri. To što je loše se jače i brže prenosi jer ljudi više imaju potrebu za lošim senzacijama i skandalima, ali mnogu veću korist imamo od dobrobiti i kada ljudi rade časno i pošteno. Uvek će biti prevara, laži, malverzacija, ali u manjem broju nego što je ovih dobrih.

Kada je vama bilo najteže u životu?

- Jedan od težih momenata je to što se nosim sa bolešću već 15 godina, koju tek sad nekako uspevam da ragulišem.

Da li je sad sve u redu?

- Nije još, ali biće!

Prošli put spomenuli ste bolest, ali ništa konkretnije od toga niste rekli. Možete li sad reći nešto više?

- Konkretno se ne zna. To je problem. Niko ne može da kaže konkretno šta je. Lekari ne znaju šta mi je. Zato me nisu ni izlečili. Svako ima neku svoju muku, to je moja...

Najvažnije je da sve ide nabolje...
- Jeste, jeste, naravno... Ali sam shvatila jednu stvar, a to nekako uvek mora kroz neki bol, kroz neku muku našu. Što imate veći uspeh u životu, uz taj uspeh dolazi mnogo više problema i to nekako prati jedno drugo. S tim uspehom dobija se više neprijatelja, više negativne energije, ali to ne treba da vas zaustavi u onome što radite. Život je kratak, treba da se borimo i da ostavimo nešto lepo iza nas.

Pomenuli ste malopre decu koja ne slušaju, da li ste stroga majka?

- Moja deca su sad velika, tako da tu nema više strogoće. Ja često znam da kažem, da postoje samo dve profesije za koje prethodno nemate nikakvo iskustvo - da vodite državu i da budete roditelji. I bez obzira na neiskustvo, ako radimo i jedno i drugo sa ljubavlju, ne može da ne bude dobro. A što se moje dece tiče, više nema nikakve strogoće, toga je bilo dok su bili mali. Sad je samo neko učenje o životu, oni mene uče, a ja učim njih.

Čemu vas uče deca?

- Instagramu (smeh). Deca mi daju mladalačku snagu, podržavaju me da radim nove projekte... Da nema njih, ne znam da li radila stalno sve ispočetka. Oni mi žele sve najbolje, navijaju za mene...

Osmeh vam ne silazi sa lica, a u javnosti se, opet, retko smejete. Stalno delujete strogo i ozbiljno. Zašto je to tako?
- Svi mi to kažu. Imam neku hladnu facu. U stvari, jako sam nasmejana i pozitivna u životu. Eto, to je još jedan dokaz pogrešne percepcije koju ljudi imaju. Predrasude o drugima. Zbog toga se ja stalno trudim da ne sudim o ljudima na osnovu izgleda već da dam vremena da ih upoznam.

Da li vam je žao što ste odustali od glumačkog poziva?

- Nije, jer mi je život toliko interesantan. Ja sam želela da budem glumica da bih putovala, upoznavala nove zemlje i ljude, otkrivala svet. Sve to sam i ovako dobila. Ipak, nisam još skroz odustala. Sin mi završava režiju, tako da imam šansu i dalje da ugrabim neku ulogu za sebe.