Ceca Bojković: Komšiluk je kao porodica || Hello Magazin!

Svetlana Ceca Bojković, jedna od najvećih domaćih glumica današnjice već nekoliko godina živi van Srbije.

Ipak, slavna Ceca nađe vremena i za posao u domovini. Tako smo je nedvno gledali u seriji "Ulica lipa", toploj ljudskoj priča o međusobnom razumevanju i dubokoj toleranciji.

Jedna od onih osobina koja nam danas nedostaje kao i nekadašnji komšiluk.

- Danas, u zgradama u kojima se živi, ljudi ne samo što više nemaju vremena za komšije, nego izostaje i solidarnost, pa i empatija. Ne znam gde je to nestalo, ali je nestalo. A mislim da je to bilo važno, jer je davalo jedan širi okvir van porodice, koji je značio toplinu i garantovao sigurnost. Neko će, na primer, pripaziti na vaš stan kada ste na putu ili vam zalivati cveće... Ja sam odrasla u takvom vremenu i takvom okruženju - kaže Ceca koja već nekoliko godina živi u Helsinkiju.

Naravno bez komšiluka:

- U Helsinkiju, koliko sam zapazila, nema komšijskog života, niti druženja. Ali, reč je o sasvim drugačijoj kulturi. Ljudi su veoma učtivi i uviđavni. Ukoliko se desi da od komšije prodre vlaga u vaš stan, što smo doživeli, biće odmah sanirano, dobićete izvinjenje i flašu vina. Pa, ni to nije malo! - rekla je Bojkovićeva u intervjju za Novosti.

Postoji li uloga koju vam nijedan reditelj nije ponudio, a priželjkivali ste je kroz čitavu karijeru?

- Ne postoji takva uloga, odnosno nikada nisam stigla nešto da priželjkujem. Posao me je, nekako, uvek jurio, ali, danas, kad se osvrnem, zanimljivo je da nikada nisam igrala Šekspira. To me je mimoišlo. Englezi bi me, verovatno, prezreli. Ja se preterano ne sekiram.

Prepoznatljivi ste po osmehu i dobroj energiji. Da li je to i najbolji recept za neke prelomne životne trenutke?

- Da, mislim da to jeste recept. Niko od nas nije mogao da bira ni gde će se, ni kada roditi. Na neke stvari možemo uticati u svom životu, ali ne na sve. Gubici, tuge i porazi su sastavni deo života. Šta nam onda ostaje? Od potonuća u tugu ne vredi ni živeti. Zato, kada me pitaju kako sam, uglavnom odgovorim: “Odlično!” Pitaju me: “Kako?” Odgovor je: “Zato što sam tako odlučila.” Verujte, pomaže i meni i drugima.