Biljana Jevtić i Aleksandar Ilić: Božićni praznici u porodičnom okruženju || Hello Magazin!

Pevački i bračni par Biljana Jevtić i Aleksandar Aca Ilić u intervjuu za „Press“ ispričali su kako se Božić slavio u njihovim domovima kada su bili deca i ističu da se i danas u gradskim uslovima trude da zadrže deo tradicije. Popularna pevačica narodne muzike otkrila je kako je izgledao doček Badnjeg dana u selu Grejač kod Aleksinca, gde je i odrasla.
- Meni su ti praznici ostali upečatljivi jer sam dete sa sela. Sećam se, tada je deda, a kasnije tata odlazio u šumu da odseče to veliko drvo zvano badnjak. Mi smo ga sačekivali u dvorišu, išli za njim i pijukali kao pilići, dok je on nabrajao želje, između ostalog i onu da godina bude rodna. Molio se da dvorište bude puno živine, bašta voća i povrća, njiva pšenice... Kada se unese badnjak, palili smo ga u šporetu nakon čega smo jeli na podu. Tu se nalazila slama od koje smo sa rukama iza leđa pleli venčiće i njih sutradan nosili u vinograd, voćnjak i sva mesta gde želimo da bude berićetno - priča uz osmeh Biljana dok je sin Ivan pažljivo sluša.
Priču je nastavio glava porodice i bivši farmer Aca, pričajući kako je to izgledalo u selu Ločevci kod Gornjeg Milanovca, gde je za praznike i preko raspusta odlazio kod babe i dede.
- Išao sam sa dedom, ranom zorom, da sečemo badnjak u šumi i to mi je kao detetu pričinjavalo veliku radost. Ovde u gradu nema uslova za tako nešto, ali kupuju se badnjaci, orasi, smokve i suve šljive. Za Badnje veče odlazimo u crkvu i obavezno imamo posnu trpezu. Ranije nam je te večeri dolazilo društvo, ali kada se Ivan rodio više smo se okrenuli porodici. Svaki put čekamo Božić do ponoći, kada čestitamo jedni drugima i darujemo poklone, što Ivan najviše voli. Kada je bio manji darove smo mu ostavljali ispod jelke. On sada više ne veruje u Deda Mraza, ali pokloni i dalje stižu - priča Aca kroz osmeh.

Božić će ove godine sa njima dočekati Biljanina mama Dobrila, sestra Svetlana i sestričina Katarina, koja je sa Ivanom ispod jelke našla i otvorila brojne poklone. Ivan nam u poverenju priča da Božić voli najviše od svih praznika, ali da baš i ne veruje u Božić Batu.

- Verujem u praznike jer volim tu radost koju donose i kada nam je puna kuća, ali znam da Božić Bata ne postoji. Ipak, da umirim mamu i tatu ja im kažem da prenesu Bati šta želim za poklon i to obično i dobijem - kaže Ivan čiji drugovi kao položajnici prvi posete njihovu kuću u božićno jutro.
- Kada neko od tih mališana pokuca na vrata, mi ga odvedemo do kuhinje i zapalimo žar u pećnici, pa pomišljamo želje i položajnika darujemo. Trudimo se koliko možemo da i u gradu zadržimo taj duh praznika. Bacam ja po kući i slamu i orahe i žito koje ne skalnjamo naredna tri dana - veli Biljana.
Aca, koji je rodom Šumadinac, poneo je sa sobom običaj da na Božić prvo skuva rakiju.
- Kada ustanem, zagrejem rakiju i pozovem komšije na po koju čašicu, da uz smeh i radost počne Božić. Jer znate kako se kaže, nema dana bez očinjeg vida niti slave bez Božića“, kaže Ilić i dodaje: „Svaka čast Novoj godini i ostalim praznicima, ali Božić je poseban! Što bi rekao naš narod, i prase je najslađe za Božić - šali se Aca koji se trudi da i sina nauči tradiciji kako bi znao da poštuje prave vrednosti.
Biljina mama Dobrila umesiće česnicu, u koju stavlja metalni novac za onog ko bude imao najviše sreće da ga pronađe. Prošle godine to je bio Ivan. Za sve ove godine pevačke karijere i zajedničkog života, Biljana i Aca samo su jednom radili na Božić, ali se, kako kažu, trude da taj dan bude rezervisan za porodicu.