Anoreksija – poremećaj u ishrani

Anoreksija se najčešće javlja kod devojčica adolescentskog uzrasta kao posledica psiholoških problema, kompleksnih emocija, strahova, odbijanja seksualnosti, a često je i način da devojčice manipulišu roditeljima. Anoreksija, odnosno odbijanje hrane koje može da prouzrokuje ogromnigubitak težine, praćeng hormonskim poremećajima, prvenstveno je bolest devojčica u pubertetu. Psiholozi smatraju da je ova bolest simptom psiholoških problema, da često može biti način da devojčice pokažu da ih nešto ozbiljno muči.
Stručnjaci nisu sigurni šta tačno izaziva ovu bolest, ali neki teoretičari tvrde da je ona posledica podsvesnog straha od sazrevanja. Objašnjavaju da anoreksične devojčice ne žele da se njihovo telo promeni, pa zbog toga manično žele da izgube kilograme.
Uzrok može biti i odbijanje seksualnosti, na šta uglavnom utiče roditeljski stav po tom pitanju, prerana neprijatna seksualna iskustva, osećaj stida ili krivice. Zadirkivanje vršnjaka zbog viška kilograma takođe može biti “okidač” za bolest.
Anoreksija počinje dijetom kako bi se izgubili suvišni kilogrami. Gubitak težine prerasta u opsesiju, a zatim se produžava u beskrajni ciklus izgladnjivanja kako bi osoba dobila osećaj kontrole nad sopstvenim telom. U onom trenutku kada gubitak težine postane opsesija poistovećuje se sa bilo kojom bolešću zavisnosti, kao što je zavisnost od droge ili alkohola.
Iako mnogi adolescenti prolaze kroz faze kada žele da smršaju, samo u manjem broju slučajeva dolazi do anoreksije. Izuzetno je važno da primetite simptome na vreme kako bi se sa lečenjem počelo u prvim fazama bolesti. Sve obično započinje time što devojčica želi da se reši suvišnih kilograma i upušta se u avanturu zvana dijeta. Međutim, s vremenom, apetit je sve slabiji, dete prestaje da jede i uvek ima izgovore da mora da smrša još malo jer su joj, na primer, noge ili ruke deblje nego što bi trebalo. Anoreksične devojčice sebe ne vide realno i smatraju da su predebele čak i kada izgledaju neuhranjeno. Često uzimaju hranu da bi “smirile” roditelje, a posle je bacaju ili sakrivaju.
Često govore da se odlično osećaju, ponašaju se poletno, neke čak i učestvuju u pripremanju obroka. Međutim, ako devojčica izgubi više oddvanaest kilograma i poremeti joj se ciklus, to su sigurni znaci da pati od anoreksije. Koža s vremenom dobija bledožutu boju, često se javlja opstipacija, dete se oseća bezvoljno i ispijeno. Poodmakle faze bolesti donose i teške oblike depresije.
Deci se gadi hrana i retko uzimaju nešto više od jedne jabuke ili vode tokom dana. Učestalopovraćanje vrlo jeopasno jer može da izazove dehidraciju organizma i potpuni kolaps imunosistema.
Najčešće obolevaju osobe u adolescenciji i ranoj mladosti, mada se ovaj poremećak javlja i kod dece i odraslih osoba. Stručnjaci u najrizičniju grupu svrstavaju one čiji posao zahteva kontrolu težine, a to su: atletičari, balerine, modeli, plesači i glumci. Do danas stručnjaci nisu mogli da utvrde tačan uzrok nastajanja anoreksije. Poneki faktori se ipak češće javljaju kod obolelih, a mogu se navesti kao uzrok, a to je pre svega savremeno shvatanje lepote koje podrazumeva telo bez masnih naslaga. Pored toga uzrok anoreksije može biti neki stresan događaj poput smrti drage osobe,  neprihvaćenost u društvu, razvod, promena sredine, ljubavni problemi i slično.
Simptomi i lečenje
Obolele osobe odbijaju da priznaju poremećaj. Često cela porodica to odbija s namerom da sakrije problem i tako umesto da pruži pomoć obolelog dovodi u životnu opasnost. Anoreksične osobe imaju poremećen stav o svom izgledu, veruju da su ružni, kada se pogledaju u ogledalu, vide debelu osobu  umesto svog mršavog tela. Hranu dele na komade, proučavaju kalorijsku vrednost svih namirnica, zgroženi su masnom i hranom koja sadrži šećer. Opsesivno žvaću svaki zalogaj određeni broj puta.
Simptomi bolesti su: nizak krvni pritisak, aritmija srca, slaba cirkulacija, povraćanje i nesvestice, zatvor i bol u abdomenu, osteoporoza, hormonalni poremećaji, anemija, poremećaji u radu bubrega, suva bleda koža sa žutim flekama, lomljivi nokti, propadanje i gubitak zuba.
Blagovremena reakcija i prepoznavanje simptoma su od velike važnosti jer se anoreksija u ranoj fazi vrlo uspešno leči. Kasnije faze zahtevaju lečenje antidepresivima, psihološke seanse na kojima oboleli uči da prihvati sebe i da se oseća dobro u svom telu.
Leče se svi organi koji su oboleli tokom izgladnjivanja organizma. Postepeno se povećava unos hrane i oboleli se uči kako da se zdravo i redovno hrani, objašnjava se značaj hrane za organizam čoveka i sam život. Uspešnost lečenja je gotovo zagarantovana, iako je proces dug i naporan.
Postoje i tužni slučajevi gde je blagovremena reakcija izostala, kao kod  brazilske manekenke AneKaroline Reston, koja je umrla u dvadeset prvoj godini.
Prevencija anoreksije je u zdravim stavovima prema telesnom izgledu i zdravim navikama u ishrani. To znači da dete redovno doručkuje, ima tri obroka i dve užine, kao i da unosi sve hranljive materije potrebne za optimalno funkcionisanje organizma.

Više o temama: