Neverstvo se događa i u lošim i u dobrim brakovima, zašto?

Osim bolesti i smrti, samo preljuba nosi tako strahovitu patnju. Iako postoji veoma dugo, neko bi rekao koliko i sam brak, i dalje je teško razumeti zbog čega se događa. Zašto? Kako? Zašto baš s njim?

Ljudi različito reaguju na pomen neverstva, od gorke osude preko rezigniranog prihvatanja do uzbuđenja i odobravanja. Nevernost je možda sveprisutna, ali to kako će biti shvaćena, zavisi od vremena i mesta gde se drama odvija. U zapadnom svetu se ljubavna afera primarno doživljava kroz štetu koju nanosi. Uvek se posmatra kroz agoniju i patnje izdaje. A agonija je to što neverstvo danas nije samo gubitak poverenja, već i urušavanje velikih očekivanja od romantične ljubavi.

To je šok zbog kojeg preispitujemo sopstvenu prošlost, budućnost, čak i identitet. Vrtlog emocija koji se javlja po otkrivanju afere može toliko da obuzme da ga psiholozi povezuju sa simptomima traume: opsesivne negativne misli, prekomerna anksioznost, utrnulost, otuđenje, neobjašnjivi bes i nekontrolisana panika.

Intimna izdaja boli. Pakleno boli. Kada prevareni pronađe dokaze bilo kroz imejl, fotografiju, poruku, može da se oseća poraženo. A pod dejstvom moderne tehnologije, iste one koja i utiče na uspon neverstava, taj bol postaje još veći zbog istorijata prepiske.

Šteta koju neverstvo izaziva kod prevarenog partnera samo je jedna strana priče. Vekovima, kada je preljuba prećutno bila dozvoljena muškarcima, bol je bio zanemarivan jer su ga uglavnom doživljavale žene. Savremena kultura je mnogo saosećajnija prema povređenima. Ali nedovoljno pažnje se posvećuje značenju i motivima afere, onome što možemo da naučimo iz nje. Afere mogu mnogo da nas nauče o braku – o onome što očekujemo, onome što mislimo da želimo i onome na šta mislimo da imamo prava. Otkrivaju naše lične i kulturne stavove o ljubavi, požudi i posvećenosti – stavove koji su se dramatično promenili u proteklih sto godina.

Ovako piše poznata psihoterapeutkinja Ester Perel u knjizi TheState of Affairs: Rethinking Infidelity. Ona kaže da ni preljuba nije više ono što je bila jer ni brak nije ono što je bio. Tokom većeg dela istorije, i u mnogim delovima sveta danas, brak je bio pragmatični savez koji je osiguravao ekonomsku stabilnost i društvenu povezanost. Za većinu danas, on je jedan slobodan izbor vezivanja dvoje individualaca, zasnovan na obavezi i dužnosti, ali i na ljubavi i privrženosti.

hellomagazin.rsNedeljnikGuliver/Getty/Thinkstock

Više o temama: