Vedrana Rudan: Sa mužem plešem zajedno 32 godine i još nam se nije zavrtelo u glavi

Knjigu počinjete poglavljem „Djetinjstvo i oko njega“, a završavate onim pod nazivom „Starost“. Ostavićemo čitaoce da saznaju šta se između te dve krajnosti dešavalo, a vas bih zamolila da u dve, tri rečenice dočarate ono o čemu pišete u 21 poglavlju.

– Može li se čitav jedan život svesti na dve, tri rečenice? Nisam sigurna, ali poznata sam po tome da volim kratku formu, pa ću svoj život svesti na četiri reči: radost, bol, tuga, bes.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели DOMAGALAsieKULTURY (@domagalasiekultury) дана

U komentarima, pored vašeg imena može se pročitati „žena zmaj“, „hrabra“, „carica“, „zanimljiva“, „dosledna u stavu bez obzira na cenu“. Kako biste vi nastavili niz? Ili ga sačinili iznova?

– Teško mi je da definišem sebe. Svi koji o meni pišu ovako kako ste citirali debelo preteruju. Možda sam ja samo glumica koja dobro glumi “caricu”, “zmaja” i ostala čudovišta.

Ima li pomenuto „dosledna u stavu bez obzira na cenu“ veze sa činjenicom da ste, što ne krijete, na svakom novinarskom poslu dobili otkaz?

– Ja sam dobila otkaz jer sam ga zaslužila. Svako ko radi ima gospodara, svako ko radi je rob koji se sme kretati unutar granica koje mu označi robovlasnik. Kad pređeš granicu, letiš. Ne volim granice, zato sam letela. Nije mi žao. Otkaze nisam dočekivala “iznenađena i uvređena”. Svaki sam doživljavala kao pobedu i korak prema slobodi.

Prošle godine planirali ste da se sa suprugom preselite u vaše rodno mesto kraj Opatije, koje i danas izgleda “kao pre sto godina”. Zbog čega ste odustali od te zamisli?

– Nisam se preselila. Nameravala sam. Unuka nam je rekla da moje rodno mesto nije dobro “za starce” jer ima mnogo stepenica. Odustali smo. Da se češće zagledam u izloge, znala bih bez pomoći unuke da je preseljenje u mesta koja izgledaju “kao pre sto godina” loša ideja.

Kada čovek napravi presek dosadašnjeg života i podvuče crtu, neminovno je da napiše i krajnji rezultat – „vredelo je“ ili „moglo je bolje“. Vi knjigu završavate simboličnom pričom o „babi s kolačima“. Može li se ona shvatiti kao životna poruka – ne propuštajte šansu?

– Kako dobro! Otkrili ste ono što me je pokretalo čitavog života. Ne propuštajte šansu, to bi na umu trebalo da ima svako ko hoda, gmiže ili puzi.

Eva ČubrovićRINO GROPUKO/Instagram

Više o temama: