Stevan Piale: Postaću tata početkom leta

stevan piale

Luka Raco i Stevan Piale za Hello! govore koliko su im uloge koje tumače u seriji „Igra sudbine“ promenile život, a Stevan otkriva i da ga početkom leta očekuje najlepša životna uloga

Serija „Igra sudbine“, koja je ušla u drugi mesec prikazivanja, iz dana u dan ruši rekorde gledanosti, a „krivicu“ za to dobrim delom snose glavni protagonisti Luka Raco i Stevan Piale. Uloge Alekse i Luke, momaka čiji se život preko noći menja iz temelja, umnogome su uticale i na svakodnevicu glumaca koji ih igraju. S obzirom na to da su na setu po 12 sati, trpi privatni život – porodica, prijatelji, sport… Tako će biti sve do maja, kada je planiran kraj prve sezone.

– Koliko je „Igra sudbine“ popularna zaključujemo po reakcijama na društvenim mrežama jer nemamo vremena za izlaske. Otkako se prikazuje, svi smo dobili po 20.000 novih pratilaca – priča Luka, koji je zahvaljujući seriji „Sinđelići“ još pre nekoliko godina prošao „zvezdani“ put. Njegov kolega Stevan Piale, iako iskusan na pozorišnim daskama, pomalo je zatečen novonastalom situacijom.

– Naporno je, ujedno i lepo. Dnevno dobijem na desetine poruka, ali još imam snage i entuzijazma da svima odgovorim. Trudim se da ne zapostavim najbliže. Stvarno ne bih voleo da neko pomisli, a kamoli kaže: „Vidi ovoga, misli da je jako bitan zato što snima“.

Luka Raco, jedan od naših najpopularnijih mladih glumaca, zapravo je diplomirani ekonomista. Glumačko znanje sticao je upijajući savete bardova sa kojima je radio, a među kojima su bili Voja Brajović, Milena Dravić, Mira Banjac… S druge strane, Stevan Piale bio je na korak da postane fudbaler ili košarkaš. Komšija Tajson ga je, kaže, zarazio sportom, a „Crvenu zvezdu“ i danas obožava.

– Kad sam počinjao da se bavim glumom, pitao sam se šta ću raditi ako budem imao obaveze u vreme kad se igra derbi. Brzo sam shvatio da „izvinite, moram na utakmicu“ nije opravdanje koje prolazi, pa sam se prilagodio – priznaje uz osmeh Stevan, koji je glumu upisao iz trećeg pokušaja, kod profesora Ivana Bekjareva.

– Pre toga nisam prošao kod Peleta i Vlade Jevtovića, koji su bili apsolutno u pravu – ne samo što nisam bio dovoljno spreman, nego sam izgoreo u stavu „gluma ili ništa“. Kad sam se opustio i prepustio, sve je došlo na svoje mesto.

Ko je u okruženju vaš najrealniji kritičar, a ko vas podržava ma šta da uradite?

Luka: Roditelji su najverniji pratioci mog rada, ali ne mogu da kažem da su i najobjektivniji. Pogotovo ne mama. (smeh) Još od „Sinđelića“ imamo običaj da odem kod njih na večeru, a onda da zajedno odgledamo seriju u kojoj igram.

Stevan: Očekivao sam da će mama biti pristrasna, ali me je iznenadio brat, za koga sam mislio da je objektivan. Šta god da uradim, on prokomentariše „dobar si“. (smeh) Zato imam ženu koja je prilično direktna. Pre neko veče mi je, dok je gledala seriju, slala poruke: „Jao, Stevo, što si loš u ovoj sceni“, zatim „O, Bože, šta ti bi?“ Sreća da je treća poruka bila: „E, ovde si odličan, sviđa mi se“, inače ne znam kako bih preživeo taj dan. (smeh)

Znači li vam da pogledate ono što ste uradili? 

Stevan: Kako da ne. Iza mene je 40 pozorišnih naslova, ali nemam mnogo iskustva pred kamerama. Nisam prezadovoljan kako sam startovao u „Igri sudbine“. Mislim da sam krenuo sa prenaglašenom gestikulacijom, ali s obzirom na to da igram lika sa ulice koji se s vremenom transformiše u uspešnog poslovnog čoveka, dobio sam prostor da se popravim i svedem ekspresiju.

Da li je za uloge Luke i Alekse održan kasting?

Stevan: Jeste, s tim što sam ja prvo pozvan za ulogu Matije, koju je dobio Pavle Jerinić. Kad sam ga video, pomislio sam: „Džaba sam dolazio, nema šanse da prođem pored ovog dečka.“ (smeh) Na kraju su me zamolili da spremim čak četiri uloge: Luku, Aleksu, Strahinju i Matiju. To se dešavalo dva dana posle mog venčanja: sabirao sam utiske i čitao tekst. Najviše mi se svideo lik Luke, i drago mi je što ga baš ja igram.

Luka: Moja priča je malo kompleksnija. U sredu sam u Pirotu snimao neki projekat, plan je bio da naredna dva dana provedem kod rodbine koju imam u južnim krajevima, a zatim da u subotu odem u Niš, na dogovoreno slikanje za neki brend. Dok sam bio u Pirotu, javili su mi se iz jedne turističke agencije i pitali da li želim da idem sa njima u Meksiko. Pošto je moj odgovor bio „naravno“, morao sam odmah da se vratim kući kako bih sredio dokumentaciju. Na putu za Beograd dobio sam poziv za kasting, koji će se održati u ponedeljak, u devet ujutru. Da ne dužim, narednih dana nisam spavao, rastrzan između obaveza i učenja teksta. Mislim da je opuštenost s kojom sam otišao na probno snimanje presudila da me pozovu u drugi, pa treći krug kastinga.

Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani…

Eva ČubrovićAleksandar Krstović/Luka Šarac

Više o temama: