Nina Janković i Gordan Kičić: Kad se kamere ugase, živimo sasvim realan život

Razlikuje li se vaša perspektiva iz ugla četrdesetogodišnjaka od one koju ste imali u mlađim danima?

Gordan: Svakako. Kažu da su ovo najbolje godine. Verovatno i jesu – možemo da uradimo isto što smo mogli i sa trideset, a mudriji smo i iskusniji. Daće Bog da se vidimo za deset godina, pa ću moći da kažem kakve su mi bile četrdesete.

Ima li Gordana u Veljku?

Gordan: Glumac u svakom liku mora da pronađe deo svog karaktera i da pokuša da ga odbrani. Veljko i ja smo jedno drugom dosta pružili; on meni lepotu igre, ja njemu priliku da jezdi kroz život odbijajući da odraste.

Da li, kad glumac režira, pravi kasting ili pozove prijatelje?

Gordan: Devedeset posto teksta pisano je namenski, za određene glumce. Kasting sam pravio za dete, koje igra Lena Lazović, i za suprugu. S obzirom da je Nina mlađa od mene deset godina, nisam bio siguran da li ćemo pred kamerama delovati kao skladan par. Kolege su bile predusretljive prema meni i hvala im na tome. Svi su bili fantastični. Carevi.

Od kada datira vaše i Ninino poznanstvo?

Gordan: Pre devet godina zajedno smo igrali u “Jagodićima”. Ona je jedna od mojih omiljenih glumica.

Nina: Na mojoj svadbi otpevao je jednu pesmu i stvorio pravu koncertnu atmosferu. (smeh)

Šta ste pomislili kad ste pročitali ovaj scenario?

Nina: Iskreno, rasplakala sam se. Dirnulo me je sve što se dešava u toj porodici – problem koji ima njihovo dete, činjenica da su se njih dvoje otuđili… Parovi se sve češće rastaju, a da nisu ni pokušali da izglade nesporazume.

Neko bi rekao da je ljubav rešenje svih problema.

Gordan: Ljubav jeste preduslov, ali bez razumevanja, poštovanja i razgovora sve je uludo. Postoji ona mudra rečenica koja glasi da “sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna nesrećna je na svoj način”. Kada se učini da je sve beznadežno, trebalo bi gledati širu sliku – da su se dvoje ljudi zavoleli, krenuli zajedničkim putem, dobili dete. Ovaj film govori i o tome da nije kraj sveta i ako par odluči da se raziđe. Biće života i posle, ali važno je dati šansu.

Nina: Svi previše radimo, i muškarci i žene, i u toj potrebi za dokazivanjem često se izgubimo. Manje razgovaramo jer smo fokusirani na telefone i bukvalno nas hvata panika ako “zabaguje”. Postali smo užurbani, sve nam smeta, počev od gužve u saobraćaju pa nadalje. Zbog svakodnevne nervoze imamo potrebu da se iskalimo na nekome, a prvi na udaru je partner. Moramo naći vreme koje ćemo provoditi zajedno, kao porodica, slušati šta druga strana ima da kaže, a ne da odmah padamo u vatru. U scenariju sam prepoznala neke situacije iz svog okruženja i osetila da pripadam toj realnoj priči. Znala sam da ću, ako mi Gordan ukaže poverenje, napraviti lepu stvar.

Eva ČubrovićLuka Šarac

Više o temama: