Vlado Georgiev o novogodišnjim praznicima || Hello Magazin!

Decembarski koncerti koje organizuje Vlado Georgiev već su postali tradicionalni. Druženje sa publikom, zakazano za 13. decembar u Areni, biće prilika da zaokruži blistavi niz „Gospodskih“ koncerata, koji je počeo prošlog decembra.

O mesecu koji mu prolazi u znaku aplauza, u razgovoru za HELLO! kazao je:

- Prija mi što su ljudi tada makar u veštačkoj euforiji, bar su malo veseli. To je lepo, naročito kada se uđe dublje u decembar. Već se pomalo oseća ta atmosfera. Valjda ljudi žele da se otarase godine koja je na izmaku, jer prvo zapamte stvari koje nisu lepe, a proživeli su ih prethodnih meseci. Taj 1. januar doživljavamo kao novi početak, kao – idemo u novi krug.

Vi, sigurno, niste neko ko od 1. januara očekuje velike promene?

- Meni je svaki dan – dan. Ja sam čovek „carpe diem“.

Pročitajte Najslađi novogodišnji doček je kod kuće, Ljiljana Blagojević zna kako, unuka Miona glavni pomoćnik

Svojevremeno ste ispričali da dok ste živeli sami uopšte niste kitili jelku, jer vas to nije interesovalo. Rođenje ćerki je, sigurno, promenilo odnos prema praznicima.

- Dešavalo se da svo četvoro zajedno okitimo jelku, ali to uglavnom prepustim Milici i ćerkama. One u tome uživaju. Sada, dok se jelka kitila, ja sam se bavio koncertima.

Dok ste odrastali, bez kojih jela se nije mogla zamisliti Nova godina?

- U to vreme su svi bili tradicionalni. Doduše, rastao sam na moru, pa je trpeza bila malo drugačija.

Znači li to da je bakalar zamena za prase?

- Bude i prase, jer će ti doći komšija koji voli prase (smeh) Ne mogu samo brancin i lignje. I tada se slavilo već od Svetog Nikole pa do posle Božića, a i duže.Trajalo je to, ali nije bilo tako glasno.

U godini koja je pred nama proslavićete pedeseti rođendan. Kako vam to zvuči?

- Davno sam se formirao kao ličnost i nisam se mnogo promenio. Možda sam čak malo smireniji i laganiji nego nekada. Godine su običan broj. Više puta sam rekao da znam puno starih ljudi koji imaju malo godina i poznajem dosta mladih ljudi, koji imaju mnogo godina. Pitanje je da li čovek vodi računa o sebi i da li se njegov duh ocrtava na telu i licu. Može u krštenici pisati pedeset, a da vaše telo funkcioniše kao da imate trideset i da vam je um možda kao da imate 25 ili 40. S druge strane, možete imati trideset a da ne možete da potrčite sto metara, da ste lenji, loše volje, jednostavno - vi imate sto godina, samo vam to niko nije napisao.